Волела сам рад од куће, сад га мрзим

Ко вас брзо очара, још брже вас разочара. И не мислим на неког суперинтересантног момка, шармантног а шупљег. Мислим на рад од куће.

Усред свег лудила са коронавирусом, рад од куће за мене је био спас. Од свих и свега, себе понајвише. Побегла сам у Ковин, јер боље је овде чекати ковид а није толико лудо као што је у Београду. И заљубила се у рад од куће.

Нема више буке и хаоса у интегрисаној редакцији телевизије, могу да пишем текстове на миру, у својој умирујуће окреченој зеленој соби. Не морам да пеглам одећу и тискам се у превозу, страхујући од заразе. Не морам да се шминкам, напокон мало детокса за кожу.

Не морам да присуствујем понекад напорним редакцијским састанцима, онлајн је постало много лакше. А будимо искрени, колико ког ми биле драге неке колеге, понекад пожелим да их не видим више и побегнем од њих.

"Короно, хвала ти", мислила сам у почетку. 

Писала сам тад колико добрих ствари носи рад и боравак код куће. Мислила сам да је привремено, таман два-три месеца паузе од свих. Ентузијазам ме је "пуцао", радила сам као машина, писала... Лепота. Шармирао ме као нико.

А онда су заљубљене очи почеле да се отварају. Слепило љубави на први поглед почело је да попушта. Што сте више заједно, боље се упознајете и видите да то баш и није тако слатко као што је деловало.

Почело је да ми недостаје све оно од чега сам побегла. И пеглање одеће и шминкање и онај ход од аутобуске станице до Таковске 10, кад слушам музику и чистим мозак, припремајући га за још један напоран дан. Сви моји ритуали.

Највише од свега недостају ми људи, њихова енергија, пуш паузе на којима су увек рађају добре идеје. Свађе, расправе, аргументи и контрааргументи. Такав је новинарски посао – комуникација је све, најбоље кад је жустра.

Почетни ентузијазам и ја која радим као машина, ишчилели су. Извештавање о дневним догађајима остало је брзо, напорно, али рутинско.

Идеје ми не навиру као пре. Баш због тог рада у четири зида, зеленог, умирујућег. Зид нема идеју, он је ћутолог. Не ограничава само простор, него и мисли.

Она шармантна фасада, која ме тако лако завела, је попустила и сад показује своје мане.

Када ми је уредник у марту или априлу рекао "Неће ово тако брзо проћи, шта ако радимо од куће до Нове године", смејала сам се у неверици. "Како да не, дуго ће трајати... Супер је рад од куће, што да не", мислила сам, "шта томе фали".

Као наивна, заљубљена тинејџерка. Брзо очарана, па разочарана.

број коментара 13 Пошаљи коментар
(среда, 12. авг 2020, 17:11) - anonymous [нерегистровани]

Na osnovu teksta

Na osnovu ovog teksta, može se samo pretpostaviti da je samovala, i da osim posla i 4 zida nije imala nikog živog pored sebe. Jer da je imala pored sebe bar nekog ili nešto, bila bi drugačija priča. Muž, deca, neki kućni ljubimac..bilo ko i bilo šta. Ovako....nije lako.

(среда, 12. авг 2020, 07:45) - anonymous [нерегистровани]

Недостатак креативности

Ауторка текста се "испуцала" са идејама, а имала је потребу да "да затвори рупу", па јој је рад од куће дошао као спасоносна идеја да "одради" посао односно да "дигне прашину".
Креативност у раду и личне идеје су појмови који имају ограничени капацитет код личности, па је нормално да се пре или касније стигне до дна резервоара.
После тога треба мењати посао или преостаје "отаљавање посла" и живот на "стару славу".
Што се мене тиче, рад од куће има своје предности и недостатке као и свако друго радно место, и ту нема ништа интересантно за писање, осим покушаја да се од "комарца направи магарац"

(уторак, 11. авг 2020, 23:06) - Viktor [нерегистровани]

Balans

Fin tekst, cenim da treba naći balans, u svemu. Neki su i pre radili od kuće, ja bi se vrv tako osećao za kanc :)

(уторак, 11. авг 2020, 22:10) - anonymous [нерегистровани]

nije lose ali

covek je u pravu cemu to, aposolutno cemu to, nekada briljarate a ti unutasnji monolozi nisu optrebni svi ih imamo, i nisu za objavljivanje. ali ovaj je super u odnsou na onaj o svemirskom brodu, zato sam procitala ovaj ne bi li se konsternirala opet, ali nisam, pa poptpis uz fotografiju cemu to

(уторак, 11. авг 2020, 19:18) - anonymous [нерегистровани]

Ljudima nikad nista ne valja

Ako rade na poslu, ne valja. Galama i guzva po kancelarijama, kolege koje nam se ne svidjaju. Ako radimo od kuce, opet ne valja. Anksioznost... Kako ono bese: nije kuca tesna, vec je baba besna...

(уторак, 11. авг 2020, 19:15) - anonymous [нерегистровани]

Bolje rad od kuce

Meni mnogo bolje da radim od kuce.

(понедељак, 10. авг 2020, 17:27) - anonymous [нерегистровани]

Izvini...

Izvini, ali posao je taj koji odlučuje. Ako ti je stalo do posla, radiš ga sa zadovoljstvom. Ako ti je, kao i ubedljivo ubedljivoj većini normalnih ljudi, stalo do socijalizacije na radnom mestu, onda... Ne kažem ništa o tvom poslu, ne znam kakav je a još manje me zanima. Ali, kao što rekoh, nešto što ti prija, prijaće ti gde bilo. ps Odakle ti samo ideja da su šunka, ajvar i pržena jaja zdrav doručak...

(понедељак, 10. авг 2020, 16:58) - NS [нерегистровани]

Moze i drugacije

Ne razumem zasto je ovo clanak za objavu, sem sto je koleginica?
Meni rad od kuce prija, a kako vreme prolazi sve vise uzivam.
I verovatno je odnos za i protiv pola-pola, zasto se cuje samo jedna osoba kojoj nesto ne prija?

(понедељак, 10. авг 2020, 15:11) - anonymous [нерегистровани]

Jasna Poljana u Kovinu

Čitam ovo već drugi put, posle prve varijante negde s proleća. Svako je različitog mentalnog sklopa, ne generalizujmo. Najveća dela Lava Nikolajeviča nastala su u Jasnoj Poljani, ne u Moskvi. Dvadesetak godina radim onlajn za više beograskih i novosadskih medija, među kojima je i JMU RTV, i nikada mi to nije predstavljalo problem, šta više. A mogu da biram: Svetogorsku 35 ili Kovin, gde mi je mirnije, opuštenije, ugodnije. Ad libitum ...

(понедељак, 10. авг 2020, 14:17) - amon ra [нерегистровани]

Tako je!

Slazem se!