Читај ми!

Пандемија је слепима поставила нове препреке

И до сада слепим особама није било лако да од суграђана на улици добију неопходну помоћ, а пандемија и физичка дистанца то су додатно отежале. Светски дан слепих, 15. октобар, прилика је да скренемо пажњу на то како слепи и слабовиди живе током пандемије.

Пандемија и физичка дистанца довеле су до промена навика свих, па и слепих особа. Једина разлика је што ова група особа има више проблема и препрека него раније.

Слепе особе се крећу самостално или уз помоћ неке друге особе. Друже се, баве се спортом, школују се као и други.

Проблем настаје ако им је потребна помоћ друге особе, што се дешава чешће или ређе у зависности од потреба и оспособљености слепе особе.

И пре појаве вируса је постојала дилема како прићи и помоћи слепој особи. Сада је овај проблем још израженији. Многи су због новонасталих околности своје кретање свели на минимум.

Ако узмемо у обзир да се веома мали број ових особа самостално креће, онда можемо рећи да се они и не могу видети на улицама.

Проблеми су израженији у већим градовима, јер се за кретање мора користити градски превоз, који такође има своја правила која отежавају кретање ових особа.

Правило да се улази на предња, а излази на остала врата овим особама прави додатне потешкоће, јер при преседању морају да изађу из возила, а након тога се помере до предњих врата.

Ако након тога сазнају да долази њихово возило које је у станици друго по реду, морају да стигну до њега, а питање је да ли ће добити помоћ некога на стајалишту.

У самим возилима су обележена места за стајање и седење. Због сталних гужви правила се често не поштују, а слепа особа не зна шта би требало да ради у таквим околностима.

И до сада је постојао проблем да слепе особе не добију помоћ суграђана при преласку улица. Сада је овај проблем само израженији.

Још један од проблема је и самостална куповина у радњама. Британски краљевски институт за слепе је својом студијом представио тренд пада самосталне куповине слепих са 28 на 14 процената. Код нас је овај проценат засигурно вишеструко мањи.

Многе слепе особе се не крећу самостално. Самим тим им је социјални живот веома угрожен.

Ово се посебно види код старијих особа. Како због физичке дистанце, тако и због вишеструке угрожености ове групе особа, контакт са другим људима је сведен на минимум. Због тога долази до многобројних психичких проблема.

Упркос томе, постоје и слепе особе које и поред опасности и препрека обављају своје радне задатке.

Један део популације ради у здравственим установама, па је и више изложен вирусу.

Нажалост, Шабан Алијевић, који је био запослен на телефонској централи Клиничког центра Србије, преминуо је од последица овог вируса.

Аутор је председник Савеза слепих Београда 

број коментара 0 Пошаљи коментар