Читај ми!

Шта је коме исток Украјине и може ли Србија да одоли притисцима

Нема сумње да Србију очекују притисци, па ће бити највећи изазов и успех очувати принципе неутралности, рекао је за РТС новинар и дипломата Драган Бисенић. Истакао је да је Украјина потенцијално моћна земља у пољопривредном и индустријском смислу, нарочито источни и западни део, који представљају центре пољопривреде и машиноградње, а источна Украјина је и велики саобраћајни центар.

Новинар и дипломата Драган Бисенић рекао је да региони Доњецк и Луганск илуструју историјску поделу која постоји у Украјини – на исток и на запад.

"Та историјска подела потиче још из 18. века и односи се на степен интеграције једног или другог дела са тадашњом Руском империјом, односно, када је реч о западном делу, са Пољско-литванском кнежевином која је тада постојала", казао је Бисенић.

Објаснио је да је током каснијих догађаја готово целом територијом данашње Украјине владала Руска империја и да историјски корени указују на Украјину у данашњим облицима која је наследница три културне целине.

Бисенић је указао да је источни део Украјине прошао различите историјске фазе и да је до настанка Совјетског Савеза и Украјине као федералне јединице 1922. та област била русификована, етничка и политичка целина.

"Од тада па до трајања Совјетског Савеза, до 1991. године, са независном Украјином, траје други процес, процес украјинизације о којем је говорио у свом говору пре два дана и руски председник Путин, објашњавајући и елаборирајући веома широко историју Украјине", казао је Бисенић.

Два критеријума – језички и национални

Према попису из 2001. године у Украјини је живело 48,5 милиона становника. Бисенић је навео да је тешко проценити какав је однос између Руса и Украјинаца у Украјини и да постоје два критеријума – језички и национални.

"У том попису 2001. године, око 20 одсто становника изјаснило да се првенствено користи руски као матерњи језик, а да су њих до 15 или 17 одсто етнички Руси", истакао је Бисенић и додао да на истоку Украјине има од 20 до 30 одсто руског становништва.

Подсетио је да се у оквиру међународно признатих граница Украјине, осим Луганска и Доњецка, сматра и Крим, чије је становништво 2014. године на референдуму, који Украјина не признаје, изгласало припајање Русији.

Говорећи о стратешкој важности Украјине, Бисенић је објаснио да између Запада и Русије не постоји идеолошки, већ геополитички спор.

"Украјина је, да кажемо, територија и простор кроз који су освајачи долазили у Русију. То је историјски такав простор. Туда је кренуо и Хитлер, туда су сви пробали да стигну до Москве. Украјина контролише односе Русије и Европе. Због тога је битна Украјина за Русију. За Русију је битна Украјина која неће бити антируска", објаснио је Драган Бисенић.

Додао је да Украјина постаје проблем када прихвата да буде део пројекта "Анти-Русија".

"Тај пројекат датира из 17. или 18. века, то је доба Литванско-пољске кнежевине која жели да направи баријеру између Европе и Русије. То је пројекат који се назива 'Међуморје'. Он се наставља на други пројекат који се назива 'Прометејски пројекат' и његов циљ је да подигне националности у Русији против Москве и против централне власти", истакао је Бисенић.

Нагласио је да су се ти пројекти поново афирмишу у Пољској после Првог светског рата.

Бисенић је истакао да је тешко рећи да НАТО има војне базе у правом смислу у Украјини, али да би у случају уласка те земље у алијансу, не би било сумње да би постојала места где би биле базе и ракете средњег или кратког домета и подсетио да од Кијева до Москве има 800 километара.

"Пошто је престао да важи споразум о стационирању ракета средњег и кратког домета између САД и Совјетског Савеза, онда је свака страна слободна, односно НАТО земље су слободне да распоређују ракете свуда на територији земаља које припадају НАТО-у и због тога се на тај начин даје одговор зашто је Украјина потребна НАТО-у и у чему је суштина и смисао тог потеза", казао је Бисенић.

Објаснио је да је ОЕБС послао мировне мисије које раздвајају сукобљене стране око Луганска и Доњецка, а да су земље НАТО-а послале своје инструкторе који обучавају украјинску војску и да су се неке већ повукле, пошто су најављивани сукоби.

Говорећи о последицама Путинове одлуке о признању независности Луганска и Доњецка, Бисенић је навео да су оне такве да у одређеном смислу нарушавају територијални интегритет Украјине и да се на тај начин Кијев спречава да уопште буде у могућности да буде у НАТО-у, што је била алтернатива дипломатском договору између Русије и САД о чему се крајем прошле године говорило.

Каквим ресурсима располаже Украјина 

Драган Бисенић је истакао да је Украјина потенцијално моћна земља у пољопривредном и индустријском смислу, нарочито источни и западни део, који представљају центре пољопривреде и машиноградње, а источна Украјина је и велики саобраћајни центар.

"Украјина има веома развијен независан космички програм и у оквиру Совјетског Савеза у Украјини су грађени сателити и ракете и оно што данас Украјина може да учини. Украјина је, то смо могли да чујемо и од председника Путина, технолошки спремна и способна, она влада нуклеарном технологијом и проблем који се појавио прошле године јесте заправо да је у тој стратегији поменута и жеља Украјине да поново постане нуклеарна држава", објаснио је Бисенић.

Подсетио је да је Будимпештанским споразумом одређено да се Украјина одриче нуклеарног статуса, а да ће јој заузврат Русија гарантовати територијалну целовитост.

На питање да ли је све што се дешава крах дипломатије, Бисенић је одговорио да јесте крах одређене фазе дипломатије, али да је у питању једна више политичка ствар него што је стварна.

"Постоји још простора за дипломатско решење. Међутим, мора да се каже да је тај простор све мање и да ми у овом тренутку заправо имамо највеће претње које долазе по Европу", напоменуо је Драган Бисенић.

Истакао је да постоје аналогије између Србије и онога што се дешава у Украјини, у одређеном смислу и Косова и Метохије.

"Косово је правно покривено бројним резолуцијама и одлукама УН, за разлику од ситуације на Криму, али оно што дефинитивно јесте исто, то је интервенција споља. За нас не би било добро када бисмо се ми ставили у ту улогу да неку интервенцију ван нас оправдавамо на нашу штету", казао је Бисенић и додао да ће за Србију бити изазов да остане неутрална.