Где су највеће плате у Србији

Просечна нето плата у децембру 12 одсто је већа него у децембру 2018. и износи 59.772 динара, саопштио је Републички завод за статистику. Стручњаци оцењују да је раст последица и повећања плата у јавном сектору, али и одласка квалитетних радника. Председник Србије најављује ново повећање просечне зараде већ за март, када ће, како каже, просечна плата бити 515 евра.

Највећу просечну децембарску плату зарадили су запослени у сектору информисања и комуникација. Затим следе радници у финансијској делатности, рударству и енергетици.

Подаци показују и да они с највишим примањима живе у Београду – и то на Врачару и Новом Београду. Док су на дну листе, с просечном нето зарадом од око 39.000 динара, становници Бојника и Власотинца.

"У децембру, у односу на новембар, зарада је порасла 6,1 посто, али кад се уђе у структуру у приватном сектору, 8,4 одсто је порасла просечна зарада, а у јавном сектору 2,2 одсто", наводи Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

Запослени у јавном сектору повећање су осетили још на новембарском обрачуну – највеће медицински радници, лекари, запослени у установама за социјалну заштиту. То је, према оцени стручњака, између осталог, утицало и на раст плата у приватном сектору.

"Тржиште рада с једним дефицитом радне снаге утиче на повећање плата у приватном сектору. А с друге стране и у јавном сектору би морало доћи до даљих повећања плата, зато што нам прети осека, односно нестајање, одлазак најбољих профила, па и пензионисање кадрова из јавног сектора", наводи Ковачевић.

Небојша Савић, професор Факултета ФЕФА, наводи да све зависи од БДП-а.

"Све зависи од тога шта ће се дешавати са нашим Џи-Ди-Пијем у овој години. Пројекције за Џи-Ди-Пи остале су на пројекцији четири одсто, ту пројекцију држе ММФ и Светска банка. Ако би био више, то би било боље", објашњава Савић.

Ново повећање просечне зараде председник Србије Александар Вучић најављује већ у марту. "Просечна плата у марту износиће 515 евра. И тада ће се видети права слика по питању раста плата, с обзиром на то да ће се урачунати и раст минималне зараде од око 11 одсто за око 350.000 људи."

После повећања, минимална зарада износи 30.022 динара. Иако је за 4.000 већа него 2019. године, она и даље не достиже минималну поштрошачку корпу.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 27. феб 2020, 08:23) - anonymous [нерегистровани]

U Amsterdamu

Su najvece

(четвртак, 27. феб 2020, 08:23) - anonymous [нерегистровани]

Bojnik i Vlasotince u Beogradu

Dakle ja imam prosečnu neto zaradu kao građani Bojnika i Vlasotinca, živim i radim u Beogradu i radim u zdravstvu kao nemedicinsko osoblje sa višom školom na poslovima održavanja informacionog sistema- informatičar. Po ovome ja bi trebao da imam 20.000 dinara veću platu. Molim predsednika ili bilo koga iz vlade da mi objasni gde je nestao taj "moj" prosek? Pričama po medijima kako informatičari najviše zarađuju stvara se jedna velika zabuna pa svi misle da svi informatičari imaju ogromne plate. To na žalost nije tako. U zdravstvu su najgore plaćeni i imaju prihode manje od medicinskih sestara sa višom školom. Čak im je i manji koeficjent odnosno viša škola im se ne vrednuje kao viša škola medicinskog osoblja. Ministar Lončar je pre 3 godine na jednom od sastanaka sa informatičarima u zdravstvu povodom uvođenja IZIS informacionog sistema obećao da će plata biti izjednačena sa lekarima opšte prakse koji nisu specijalisti. Do dana današnjeg ništa nije urađeno po tom pitanju. Ljudi ove struke masovno napuštaju zdravstvo pa će uskoro doći do situacije da će pored lekara i medicinskih sestara nedostajati i informatičkog osoblja u zdravstvu, odnosno već nedostaje, a država zahteva da zdravstveni informacioni sistem besprekorno radi. Ne znam kako to misle da postignu sa ovakvim odnosom prema zaposlenima u ovoj struci.