Рачуне морамо да чувамо годину дана, шта да радимо ако их плаћамо онлајн

Многе навике смо у време епидемије морали да променимо, па и плаћање рачуна. Међутим, нове навике отварају нове дилеме. Папирне рачуне треба да чувамо годину дана, а шта и колико чувамо као доказ када рачуне плаћамо онлајн.

Плаћање рачуна онлајн, све је популарније. Према резултатима неких анкета чак 70 одсто испитаника рачуне плаћа путем мобилних апликација банака, док 30 одсто то чини уплатом у пошти или банци.

Број грађана који у ову сврху користе електронско и мобилно банкарство повећан је нарочито последњих месеци, током трајања ванредног стања.

Модеран начин обављања трансакција омогућава људима да више и сигурније уживају у свом слободном времену. Нема чекања у редовима у пошти и банкама, а и провизија је занемарљива или не постоји.

Ипак, не сналазе се сви подједнако добро у овим водама. Углавном су то они који лоше баратају мобилним телефонима, лаптоповима, компјутерима и, како кажу, тешко се сналазе у епохи дигитализације.

Када извршите неку уплату онлајн, добићете ПДФ рачун идентичан оном који добијате у пошти, где можете видети све детаље ваше потрошње. После пребацивања новца, банка шаље потврду коју би било боље да одштампате или сликате, због лицне сигурности како бисте осим електронске имали и материјални доказ о извршеном плаћању.

Овакве рачуне морате чувати годину дана, као и оне класичне, које бисте платили у пошти или банци.

"Све рачуне треба, у којој год форми, чувати годину дана, јер је то рок застаревања", каже Денис Перинчић из Републичке уније потрoшача. Препорука је, додаје, да имате рачуне и у материјалној и у електронској форми, мада увек можете преко банке да дођете до те трансакције.

Предности коришења интернета и онлајн плаћања су вишеструке. Пре свега, у сваком тренутку, без обзира на радно време, клијенти могу да провере стање на својим рачунима, да изврше потребна плаћања и провере статус трансакција. Уз то, остварују значајне уштеде на провизијама у поређењу са плаћањем на шалтерима пошти и банака.