Читај ми!

Цене скачу, корпе полупразне – шта можемо да купимо за једну "црвену"

Одавно живимо у капитализму, цене углавном уређује тржиште. Колико смо свесни да бисмо могли да утичемо на њих, ако пажљивије бирамо шта ћемо купити.

Боро Станић је у пензији, а у маркету свакодневно купује само најосновније намирнице.

"Хлеб, млеко и земичке коштају 380 динара. Млеко је 183 динара, а било је 124. Евидентно је да је све поскупело", прича пензионер Станић.

За исти новац пре годину дана пуна корпа, данас полупразна, жале се грађани.

"Две, три ствари коштају скоро 1.000 динара. Некада смо могли да напунимо корпу за тај исти новац", поручује суграђанин.

Да ли су поскупљења оправдана

Удружења потрошача сматрају да су неке цене повећане оправдано због већих трошкова производње и транспорта, док неке и нису – нарочито када је реч о услугама мајстора различитих заната.

Из Удружења потрошача "Ефектива" Дејан Гавриловић наводи пример цене уградње климе, која је била од 60 до 70 евра, а сада се креће од 100 до 110 евра.

"Примећујемо и да фризерски и козметички салони и повећавају цене несразмерно са другим трошковима, који прате њихов рад", наводи Гавриловић.

Додаје и да је од једног осигурања добио објашњење да сви поскупљују, па и они.

Различите цене у маркетима 

Дешава се, с друге стране, да је производ истог бренда у једном маркету дупло скупљи него у другом, па је савет за купце да буду опрезнији и не купују све на једном месту.

"Скоро смо поредили цену једног дезодоранса. У већим трговинским ланцима кошта од 600 до 650 динара, док у мањим продавницама и апотекама кошта од 250 до 300 динара - више него дупло је јефтинији", прича Дејан Гавриловић.

Због рата у Украјини, инфлација расте свуда у свету, а економисти кажу: "Добро дошли у капитализам."

Ко одређује цене

Колико год се ми љутили, цене заправо одређује потражња.

Трговци су слободни сами да их формирају, осим ако их држава не ограничи, а то се тренутно односи само на цене белог кристал шећера, дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти, неких врста брашна, свињског бута и плећке, свежег пилећег трупа и сунцокретовог уља и хлеба.

Финансијски саветник Душан Узелац објашњава да према тражишту, продавци имају право да поскупе и да кажу своју цену коју год желе.

"Као купци, имамо снагу и мандат да на то пристанемо или не пристанемо. То је оно што грађани морају да разумеју. Једини начин да кажу некоме да је нешто прескупо је да производ не купе, да купе неку другу алтернативу или престану са коришћењем тог производа", каже Узелац.

У нашој корпи, по укупној цени од 1.000 динара, нашао се један пакет тоалет папира на акцији, 400 грама меса, најјефтинији доступан резани бели хлеб и литар јогурта.

Желели смо да купимо хлеб "Сава" чија цена је ограничена Уредбом Владе Србије на 53,5 динара, али у маркету који смо посетили, није га било на полицама.