Краљевачки научници утврдили геном коронавируса,то може пресудно да утиче на одабир вакцине за нашу популацију

Тим Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву наставио је истраживање генома Ковида 19, започето крајем априла. Секвенцирањем узорака вируса доприносе широј епидемиолошкој студији. Она треба да одговори да ли је и колико вирус мутирао, да ли је постао заразнији.

У првој фази епидемије анализирали су око 9.000 узорака и грађанима пружили одговор да ли су оболели од ковида или не. Али нису дозволили да их тај, нимало лак, задатак одвоји од истраживања. Три доктора наука и докторант Ветринарског специјалистичког института у Краљеву, самоиницијативно су секвенцирали десетак узорака, утврдили генетски састав Ковида и открили да је вирус у Србију дошао из неколико европских држава.

" Сада, када наставимо та истраживања, ми ћемо имати полаз како је изгледао вирус кад је ушао у ову земљу и ушао у популацију људи, можемо да поредимо прве резултате са садашњим резултатима и са будућим резултатима, да тачно знамо да ли је дошло до неких промена вируса," наводи др Миланко Шеклер, члан истраживачког тима Ветринарског специјалистичког института Краљево

Због стручности кадра и опреме коју поседује, краљевачки Ветринарски институт једини је у земљи могао да секвенцира вирус.

Др Дејан Видановић, вођа истраживачког тима Ветринарског специјалистичког института, каже да ће се те секвенце похранити у банку гена, да би и остали научници широм света могли да користе те  податке, а краљевачки истраживачи њихове.

 

Самоиницијативом, изборили су се за место у широј епидемиолошкој студији коју предовди Медицински факултет у Београду. Др Дејан Видановић наводи и крајњи ефекат истраживања.

Када се буде спровела студија у пуном обиму, онда ће имати приступ узорцима из читаве земље. Тек тада ће  знати колико је сојева различитих, колико њих се одржало. На основу тога како су се променили и клиничке слике можда ће бити у стању да кажу да је та промена, односно мутација, допринела  повећању или до смањењу вирулентности вируса.

Др Миланко Шеклер, члан истраживачког тима каже да ти резултати могу да буду  врло употребљиви. Моћи ће да укажу у којој вакцини се налази најсличнији сој вируса који се раширио у нашој поплацији, што значи да ће она  најбоље штитити! 

Научни рад стручњаци из Краљевачког ветеринарског института настављају, али не запостављају ни редовна задужења. Дневно анализирају око 300 узорака на присуство вируса корона који стижу из Краљева, Новог Пазара и Косовске Митровице.