Реституција и без закона

Иако закон о реституцији још није донет, чајетинска испостава Основног суда у Ужицу донела је пресуду која општину Чајетина обавезује да обештети породицу Јевремовић за 4 хектара земљишта, од укупно осамдесет, колико им је 1959. године национализовано.

 У образложењу пресуде о обештећењу, суд се позива на одредбе Закона о ванпарничном поступку које се односе на одређивање накнаде по прописима о национализацији, не коментаришући је новинарима, јер, кажу, судску одлуку је потврдио Виши суд у Ужицу, а предмет је сада у поступку по ревизији као ванредном правном леку о коме одлучује Врховни касациони суд.

Међутим, исплата око 114 милиона динара наследницима, односно извршење пресуде, коју су с неверицом примили у Чајетини, испразнила би општинску касу. "Овом одлуком би био блокиран рачун општине, стале би све институције и то је начин за увођење привремених мера у општину", рекао је председник општине Милан Стаматовић.

И мада је спор вођен више од четрдесет година, нико од наследника власника спорне парцеле, данас потпуно инфраструктурно опремљене, није желео да коментарише пресуду.

Знају шта, не знају како

Недоумица је, кажу у општини, коју закон би требало да реши и то ко враћа имовину: држава или локална самоуправа, као и да ли је то новчана или натурална реституција. Они не споре да је враћање имовине неминовност, са чиме се слажу и грађани Чајетине који су листом за враћање имовине, али немају одговор на који начин то треба спровести.

Чланови Мреже за реституцију у Србији, тврде да је могуће враћати имовину и без закона о реституцији, али и да би закон требало што пре донети. Миливоје Антић, координатор Мреже, каже и да би будући закон требало да се заснива, пре свега, на натуралној реституцији, како би се на тај начин омогућило свима, па и онима који немају могућности да приуште адвокате или, пак, немају услове да покрену одговарајуће поступке, да лако дођу до имовине која им је одузета.

У највећем броју случајева, наводи Миливоје Антић, потражиоци траже имовину релативно мале површине, тако да у таквим случајевима не треба ни постављати питање како ће локалне самоуправе вратити имовину власницима и да ли то могу. Многи челници општина и не скривају намеру да будућим инвеститорима поклањају и много веће парцеле од оних које потражују бивши власници.

У сваком случају, одлуку Врховног касационог суда с нестрпљењем не ишчекују само чајетински општинари, већ и власници још око 200 хектара национализованог земљишта на Златибору, али и многи у Србији који траже пресуду чајетинског суда као параметар у својим поступцима за враћање имовине.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 23. феб 2011, 20:42) - zakupac svoje dedovine [нерегистровани]

porez na imovinu umesto zakupnine

Za povraćaj lokala koji su oduzeli mome dedi, a koji se nalazi u prizemlju moje porodične kuće ne postoji nikakva smetnja već samo nema dobre volje od strane vlasti.
Lokal postoji u neizmenjenom obliku, u državnoj je svojini, njegovim povraćajem nebi bila učinjena nikakva nova nepravda i nebi bilo nikakvih troškova po državu i poreske obveznike.
Obzirom da ja sada plaćam zakupninu za korišćenje ovog lokala čiji sam ja naslednik jedina promena u odnosu na sadašnje stanje bila bi ta što bih ja umesto zakupnine ubuduće plaćao porez na taj lokal.

(среда, 23. феб 2011, 20:21) - Velizar [нерегистровани]

pa naravno da je moguce

Nije bas bez zakona, ali jeste bez tog sveopsteg zakona o restituciji. Ljudi mogu bez probelma i danas, pod uslovom da su poceli postupke, da izvrske deekspropijacije, da vrate poljoprovredno zemljiste, da povrate pravo koriscenja na neizgradjenom gradjevinskom zemljistu po starom zakonu o planiranju, da pokrenu postupke da se oglasi nistavim resenje o nacionalizaciji i ima jos nekolik zakonitih nacina da se vrati imovina ali za te postupke treba dosta znanja i advokat obavezno. Zato bi bilo resenje da se nekim opstim zakonom o restituciji omoguci povracaj i ljudima koji nemaju pare za advokate ili im imovina vredi mnogo manje a takvih je najvise.