Пештерске невесте

У Буђеву двадесет година није било ниједне свадбе, нити су се рађала деца. То се променило када су у село стигле невесте из околине Скадра и када је склопљено шест српско-албанских бракова.

Мештанима Буђева, једног од многих српских села на сјеничко-пештерској висоравни, донедавно је вребала опасност која је претила да затре породице које су ту од памтивека. Њихови преци успели су да опстану у не много гостољубивој природи. Али, била им је непозната бољка која мучи њихове потомке - бела куга.

 

Две деценије у Буђеву није било ниједне свадбе нити се зачуо плач новорођенчета. Ђака није било, па је и школа затворена. У двадесетак домаћинстава донедавно је било шеснаест нежења. Срећом, више није тако.

Момци са Пештера довели су невесте из Албаније и до сада је из шест српско-албанских бракова рођено десеторо деце. Браћа Радета и Далибор Матовић су међу првима у селу који су одлучили да се ожене Албанкама.

У Буђеву се поново рађају деца

Радета Матовић је више од четрдесет година био момак. Сада је ожењен, а за своју супругу има само речи хвале: "Задовољан сам. Имамо двоје деце  супруга Вера је све прихватила - и веру, и обичаје, и кућне послове." Задовољна је и његова супруга Вера: "Добро сам се снашла. Брзо сам научила и језик и обичаје. Свекрва ме је научила да кувам."

Пошто су Албанке једине девојке које хоће да живе на селу, Радетов млађи брат Далибор пошао је његовим стопама: "Све је добро, поштујемо се, пазимо једно на друго и само ако тако остане, биће добро." Далиборова супруга Виолета Матовић каже да су је укућани лепо примили: "Добар свекар, добра свекрва, добар девер... Имам два сунца (детета) и живим за њих. За сада ми је све добро."

У Буђеву, из којег су годинама само одлазили а нико се није враћао, данас се поново чује дечја граја. Породична лоза се наставља на радост старих домаћина. Радослав Матовић прича: "Ја сам већ био изгубио сваку наду. Мислио сам да ћу умрети а да нећу доживети да ми се синови ожене, и плашио сам се да неће имати ко да ме укопа. Али ето, хвала Богу, дочеках и то. Сада имам и унуке, а снахама сам презадовољан. "

Још десетак нежења у Буђеву размишља о томе да заснује породицу на сличан начин, а пошто ће ускоро стасати и први предшколци, надају се да ће и школа поново почети да ради.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 04. мар 2011, 17:22) - anonymous [нерегистровани]

Tako divna prica...

Nase seljanke samo cekaju da se udaju u Beograd, odmah se pokondire, a sve sto im je vezano za zemljoradnicke, kucne ili stalske poslove, njima je "fuj". Boze, kakvih sve ljudi ima...

(четвртак, 03. мар 2011, 21:02) - anonymous [нерегистровани]

Хммм...

Па,"увести" младу и није тако лоша идеја,поготово ако се узме у обзир покондиреност која је узела маха код нас.

(четвртак, 03. мар 2011, 20:17) - Marko-novosadjanin [нерегистровани]

Prelepo

Divna priča. Čestitam svima i želim im puno sreće i puno dece.
Inače, moj prijatelj ovde iz Novog Sada se takođe oženio Albankom iz okoline Drača u novembru prošle godine, upoznali su se preko agencije za posredovanje. Čekaju dete i imaju skladan brak. Takvih žena nema ovde ili su prava retkost. Albanke su poznate kao divne supruge i posvećene majke.
Svaka čast pešterskim domaćinima!