Избегличка породица Максимовић

На територији града Крушевца,према подацима Повереништва за избеглице, тренутно живи 7.759 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Међу њима је и осмочлана породица Максимовић из Мозгова код Гњилана.

Осмочлана породица Максимовић остала је без дома 1999. године, када је спаљена њихова кућа у Мозгову код Гњилана. Нови дом покушали су да створе у Паруновцу надомак Крушевца.

Максимовићи су добили кров над главом, али још нису успели да реше остале животне проблеме. До недовршене викендице у којој живе од 2003. стиже се блатњавим, пољским путем.

Смештени су у три собице без струје, воде и купатила. Храна, одећа и остале потрепштине тешко могу да се купе од  11.000 динара "косовског додатка". Звездана Максимовић каже да од тога морају да купе и књиге, лекове, храну. "Нема ни воде. Доносим с бунара. Купатило немамо, купамо се код познаника једном у десет дана. Ето, тако се живи."

Од шесторо деце четворо су основци, а двоје најстаријих, Дејан и Бојан, надниче како би помогли породици. Упркос немаштини, мали Максимовићи су добри ђаци. Стид их је да се пожале. Ћуте и уче. Не прижељкују ништа велико, углавном оно што већина њихових вршњака има: осмогодишња Дијана лутку, Александар бицикл, Јована и Ивана компјутер и телевизор.

Чак и да добију компјутер, Јована и Ивана не би могле да га користе јер у кући нема струје. Од све немаштине која их је снашла, кажу да им је најтеже то што немају струју. "Што научимо преко дана, то нам је. Ноћу не можемо много, јер читамо уз свећу", каже тринаестогодишња Ивана, ученица 7. разреда. Њена годину дана старија сестра Јована каже да је тако тешко учити: "Свећа често поквари оно што напишем па онда морам да цепам лист и пишем све из почетка."

"Децу никад не бих оставио без хлеба"

Миливоје Максимовић каже да ће се увек борити да имају хлеб и оно што је најнужније: "Ако треба да радим од јутра до сутра, није ми тешко. Без хлеба их никад не бих оставио. Једино молим за помоћ око струје. Да имам одакле, сам бих је увео, али нема се." Он каже да су им одавно обећали  помоћ у грађевинском материјалу: "Ако је буде, биће добро, јер бих затворио рупе на кући и прозоре за које немам стакло и рам, да не дува са свих страна."  

Немоћни да сами реше проблем, Максимовићи су помоћ потражили у Повереништву за избеглице Града Крушевца. "Обавестили смо их да припреме документацију како бисмо покушали да им обезбедимо грађевински материјал", каже повереник за избеглице Душан Тодоровић. "Анимираћемо и Центар за социјални рад, јер верујемо да постоји начин да им и они пруже неку врсту помоћи, а што се струје тиче упутићемо допис крушевачком ЕПС-у. Остало је на њима."

Случај породице Максимовић, нажалост није усамљен.  У Повереништву подсећају да је крајем фебруара расписан Конкурс за избор корисника социјалног становања у заштићеним условима, а да се други, за доделу грађевинског материјала, очекује током овог месеца. На тај начин ће, како се надају, решити стамбени проблем бар двадесетак избеглих и расељених породица у Крушевцу.

 

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 13. мар 2011, 21:29) - anonymous [нерегистровани]

Ajde Krusevljani!

Izanimirajte koga treba konacno! Sramota je bre vise, sta sve citamo! Pa za sta vi ljudi primate platu? Socijalni rad, opstinari?

(недеља, 13. мар 2011, 17:41) - anonymous [нерегистровани]

Deceniju posle rata

Ova nasa demokracka vlada nije mogla da nadje resenje za ove izbeglice a ovamo nas ubedjuje kako smo na korak do Evrope sa stotinu hiljada izbeglica. Posle drugog sveckog rata Tito je to resio za cetri pet godina.