Samit EU o sedmogodišnjem budžetu – kako do kompromisa sa manjkom od 75 milijardi evra

Lideri EU na vanrednom samitu u Briselu započinju raspravu o novom zajedničkom budžetu Unije za sledećih sedam godina – od 2021 do 2027. Glavna linija razdvajanja "štedljivi" protiv "prijatelja kohezije" (zalažu se za isti ili veći nivo izdvajanja za siromašnije regione).

Diplomate upozoravaju da će ovi tradicionalno teški pregovori sada biti još komplikovaniji, jer je izlaskom Velike Britanije u zajedničkoj kasi nastao manjak od oko 75 milijardi evra, odnosno oko 10 milijardi godišnje.

Bogate i siromašne zemlje EU podeljene su oko toga kako popuniti ovaj manjak i na koji način koristiti sredstva iz budžeta.  Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva znači da će budžet biti manji - ili da će neke zemlje morati da uplaćuju više nego do sada.

Grupa bogatijih zemalja koja više uplaćuje nego sto dobija iz budžeta, zalaže se da budžet bude manji, a glavni korisnici, mahom u Istočnoj i Južnoj Evropi, nadaju se da njihov deo kolača neće biti umanjen. Ambiciozni ciljevi koje je EU postavila sebi u oblasti digitalizacije i borbe protiv klimatskih promena i drugim politikama - takođe zahtevaju veća ulaganja.

Glavna linija podele je između takozvanih "štedljivih zemalja" među kojima su Holandija, Danska, Švedska i Austrija i takozvanih "prijatelja kohezije" - grupe od petnaestak zemalja koje se zalažu za isti ili veći nivo izdvajanja za siromašnije regione.

 Približno dve trećine budžeta do sada je trošeno na subvencije za poljoprivredu i pomoć siromašnijim zemljama da uhvate korak sa evropskim prosekom, a ostatak za mnoge druge politike koje se sprovode na nivou EU – od klime do migracija i razvojne pomoći.

Predlog Evropske komisije je budžet od 1.135 milijardi eura ili 1,11 odsto ukupne vrednosti ekonomije EU. "Štedljive zemlje" međutim insistiraju da budžet ne pređe jedan odsto ili hiljadu milijardi evra, dok je najambicozniji predlog Evropskog parlamenta od 1.324 milijardi ili oko 1,3 odsto ukupnog bruto proizvoda EU.

Berlin bi nove prioritete, moguć otpor "poljoprivrednih zemalja"

Predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel je pred lidera uoči samita izneo kompromisni predlog od 1.095 milijardi eura, ali prve reakcije ne obećavaju da će na osnovu njega biti moguć dogovor.

Osim iznosa, dogovora nema ni o tome na šta će se budžet trošiti. Nemačka kancelarka Merkel nagovestila je da bi mogla da poveća nemački doprinos budžetu pod uslovom da se on više troši na nove prioritete, a manje na poljoprivredu, što bi moglo da naiđe na otpor zemalja sa jakom poljoprivrednim sektorom, od Francuske do Španije i Poljske.

Vladavina prava je još jedna problematična stavka.

Mišelov kompromisni predlog po prvi put predviđa vezu između korišćenja EU budžeta i poštovanja vladavine prava, što je bio zahtev bogatijih zemalja, zabrinutih zbog nazadovanja u demokratskim standardima u zemljama kao što su Poljska i Mađarska.

Međutim, po Mišelovom predlogu potrebna je velika većina glasova zemalja članica da bi došlo do bilo kakvih finansijskih sankcija – stav koji bi trebalo da zadovolji Budimpeštu i Varšavu.

Samit "tri košulje"

U pozivu koji je upućen liderima za samit navodi se samo kada on počinje, ali ne i kada će se završiti, što se tumači kao znak da bi samit mogao da se protegne na petak i subotu, sve dok se ne postigne dogovor.

Sastanak se zato naziva i samitom « tri košulje » jer če učesnici morati da sa sobom ponesu odeću bar za tri naredna dana.

Pred početak samita diplomate upozoravaju da je dogovor o budžetu moguć samo ako svi oni koji su za stolom mogu da se predstave kao pobednici

«Konačni budžet biće neminovno kompromis između različitih interesa, ali svaki od 27 lidera treba da ima nešto sa čim može da izađe pred svoje novinare, i da kaže da je nešto ipak dobio.»

Pitanje je samo koliko će košulja lideri EU morati da promene da bi došli do takvog rezultata i hoće li za dogovor biti dovoljan samo jedan vanredni samit.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 20. feb 2020, 21:09) - anonymous [neregistrovani]

Види..види

Па до јуче су говорили како Британија добија више од ЕУ а сада се испоставило да им недостају Британски новци.
Ја лично сам знао и пре то ал’ су ми били интересантни коментарори овде за време Брегзита који су говорили да Британија више добија него што даје мада је било лако пронаћи на нету да је у губитку од 10 милијарди евра годишње.

(četvrtak, 20. feb 2020, 20:41) - Drax [neregistrovani]

Vraćanje

EU je osnovana kao ekonomska zajednica evropskih država, a ne kao posebna drzava. Trebali bi se vratiti toj ideji. Neke države u EU će uvek biti opozicione, jer se njihovi vladari brinu za građane, ili indirektno i za sebe(kako bi ostali na vlasti).