Invazija u zalivu prasića, debakl koji je učvrstio Madura na čelu Venecuele

Venecuelanska opozicija organizovala je pokušaj svrgavanja predsednika Nikolasa Madura, priznali su Vol strit džornalu američki zvaničnici, čime su prekinute više od mesec dana duge spekulacije oko porekla ideje koja je zlosrećne pučiste koštala osam života, dok je još pedesetak ljudi završilo iza rešetaka. Akcija slabo obučenih i jednako loše opremljenih pobunjenika okončana je debaklom, a Maduro se učvrstio na čelu države uprkos oštrim američkim sankcijama.

Leopoldo Lopez, venecuelanski opozicionar i mentor Madurovog glavnog rivala Huana Gvaida, glavni je organizator neuspelog ustanka u toj državi u kojem je u maju ubijeno osam, a zarobljeno 50 pobunjenika, piše Vol strit džornal pozivajući se na izvore u administraciji.

Slično kao u kubanskom Zalivu svinja 1961. godine, ali sa znatno manjim snagama, Lopezova jedinica pobunjenika je čamcima pokušala da se domogne venecuelanske obale, zauzme okolna mesta i odatle podigne ustanak protiv Nikolasa Madura.

Američka Centralna obaveštajna agencija, CIA, je u aprilu 1961. godine organizovala oko 1.400 kubanskih emigranata i nešto američkih vojnika i poslala ih ka Kubi kako bi svrgnuli vladu Fidela Kastra. Posle tri dana borbe, kubanske snage razbile su invazione snage, koje su se predale pošto su izgubile oko 300 vojnika.

Šezdeset godina kasnije, na obalama Venecuele istorija se donekle ponovila. Znatno manje snage organizovane uz podršku opozicionog lidera Leopolda Lopeza pokušale su da se iskrcaju na obalu te države i pošto pridobiju lokalno stanovništvo, krenu ka Karakasu i zarobe Madura.

Madurovi specijalci su, kako navode venecuelanski mediji, znali tačno gde će brodovi pristati, pa je posle kraće borbe, "invaziona" flota neutralisana, a svi zarobljeni pobunjenici, uključujući i dvojicu Amerikanaca, prebačeni u zatvore.

Nikolas Maduro je odmah održao seriju konferencija za novinare na kojima je naširoko objašnjavao paralele sa američkim pokušajima svrgavanja vlasti na Kubi, ali je u nekoliko navrata za pokušaj puča optužio Sjedinjene Američke Države.

Predsednik SAD Donald Tramp i državni sekretar Majk Pompeo su odlučno odbacili svaku vezu sa tim događajima, navodeći da bi ishod, da su zaista želeli da svrgnu Madura, bio potpuno drugačiji.

Kao i sve Trampove izjave, i ova je dočekana na nož kritičara, koji su prvog čoveka Bele kuće podsetili na debakl Džona Kenedija u Zalivu svinja, posle kojeg je kubanska opozicija u velikoj meri zbrisana sa lica zemlje, Kastro je imao priliku da paradira zarobljene Amerikance ulicama Havane, dok je na kraju Amerika morala da plati 53 miliona dolara kako bi kubanske vlasti oslobodile zarobljene državljane SAD.

"Pre invazije, revolucija je bila na klimavim nogama. Sada je jača nego ikada pre", rekao je Ernesto Če Gevara posle invazije u Zalivu svinja.

Kako se čini, Lopezova akcija imaće sličan ishod, jer je neuspeh u venecuelanskom "zalivu prasića" u dobroj meri ojačao pozicije Nikolasa Madura, uprkos prilično širokim američkim sankcijama i sve nezadovoljnijem i siromašnijem stanovništvu.

"Operacija Gideon", kako su je nazvali organizatori, dodatno je opteretila ionako rđave odnose između Karakasa i Vašingtona, ali je Trampova administracija ostala uporna u podršci Huanu Gvaidu.

Tramp je rekao i da razgovori sa Madurom mogu rezultirati jedino promenom vlasti u Venecueli.

Nekadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je u knjizi čiju je distribuciju Bela kuća silno želela da zaustavi, za debakl u Venecueli optužio i predsednika i visoke zvaničnike administracije, ali i venecuelansku opoziciju, Kubance i Ruse.

Bolton tvrdi da su on i predsednik SAD imali različita mišljenja oko načina rešavanja krize u Venecueli, pri čemu je Tramp konstantno pričao o vojnoj intervenciji, dok je nekadašnji ambasador SAD pri UN bio pristalica oštrih sankcija.

Trampov bivši savetnik tvrdi da su sankcije Venecueli minirali visoki zvaničnici iz različitih razloga, pa je tako Trezor tražio način da zaštiti američke investicije u naftnoj industriji, Stejt department je bio zabrinut za bezbednost diplomata, dok je ministarstvo odbrane bilo nezainteresovano da spreči isporuke nafte iz Venecuele ka Kubi.

Bolton je navodno zagovarao scenario prema kojem bi Amerika iskoristila duboke podele u venecuelanskim oružanim snagama, koje bi se mogle usmeriti ka pokretanju opšte pobune, što su učigledno mislili i organizatori "Operacije Gideon".

"Ovo je peti put da to tražim (obaranje Madurove vlade)", Bolton citira Trampov nastup u Beloj kući, tokom kojeg je Maduro opisao kao "pametnog i moćnog" političara.

Suštinski, Trampova administracija je još 2017. godine odlučila da svrgne Madura, a dve godine kasnije Vašington je predsednika venecuelanskog parlamenta i lidera opozicije Huana Gvaida priznala kao legitimnog predsednika.

Bela kuća je, tri meseca kasnije, podržala i prvi pokušaj državnog udara, da bi svega nekoliko meseci kasnije Tramp primio Gvaida u Vašingtonu i to u svojstvu šefa države.

Nedugo zatim, usledio je novi pokušaj svrgavanja Nikolasa Madura, koji je organizovao Džordan Gudro, nekadašnji pripadnik američkih Zelenih beretki, čija je kompanija "Silverkorp" izabrana u konkurenciji šest sličnih organizacija da pomogne venecuelanskoj opoziciji da preuzme vlast u državi.

Venecuelanska opozicija je, prema ugovoru koji su potpisali Gvaido i njegov predstavnik u Americi Džej Džej Rendon, imala da plati Gudrou 213 miliona dolara kada Maduro bude zbačen sa vlasti, ali je Gvaido nedugo posle debakla akcije negirao umešanost u taj događaj.

Rendon je, pak, potvrdio da je nekadašnjem specijalcu platio 50.000 dolara za troškove, te potvrdio verodostojnost svog potpisa na ugovoru.