Izbori za guvernera Tokija, previranja oko koronavirusa i Olimpijskih igara

Kampanja za izbor šefa gradske vlade Tokija otkrila zabrinutost i rezerve u vezi sa održavanjem Olimpijskih igara sledeće godine.

U Japanu se danas održavaju izbori za guvernera prestonice Tokija, funkcije nalik onoj koju u drugim zemljama obavljaju gradonačelnici, odnosno, šefovi gradskih vlada.

Na izborima za guvernera Tokija, velegrada sa 14 miliona stanovnika koja ima ekonomsku snagu veću od puno zemalja, učestvuje je ukupno 22 kandidata.

Najveći favorit za pobedu je iskusna političarka Jurike Koike (67), koja je protekle četiri godine provela na čelu gradske vlade. Ona je pred prethodne izbore napustila vladajuću Liberalno-demokratsku partiju i osnovala sopstvenu stranku, ali i dalje održava veze sa LDP i, po mnogim komentatorima, zapravo uživa njenu prećutnu podršku.

Njeni najveći rivali su predstavnici opozicionih partija: advokat Kenđi Ucunomija (73) iz Ustavne demokratske partije, birokrata Taiske Ono (46) iz Restauracione partije i glumac Taro Jamamoto (45) iz partije Reva Šinsengumi.

Korona i olimpijske igre najvažniji problemi Tokija

Dve najveće tačke sučeljavanja tokom kampanje bile su odnos prema epidemiji koronavirusa i održavanju olimpijade koja je prebačena za jul 2021. godine.

Guvernerka Juriko Koike zalaže se sprovođenje mera poput zatvaranja ugostiteljskih objekata, naročito onih koji rade do kasno uveče, pozivanja stanovništva da se uzdrži od putovanja koje nije apsolutno neophodno i zahteva kompanijama da omoguće rad od kuće. Ona je rukovodila vanrednim stanjem uvedenim u japanskoj prestonici u period od 8. aprila do 25. maja, kada su, uz ranije zatvorene muzeje, pozorišta i zabavne parkove, zatvarane i robne kuće, tržni centri, lanci restorana i kafića.

Što se tiče Olimpijskih igara 2020., čije je održavanje krajem marta odloženo na godinu dana za leto 2021., Koike je mišljenja da one treba da budu održane, ali u pojednostavljenom formatu kako bi se umanjila opasnost od koronavirusa - bez propratnih događaja i s manjom posetom na sportskim borilištima.

Njeni glavni takmaci u borbi za poziciju šefa tokijske vlade, međutim, tvrde da su restriktivne mere protiv epidemije ugušile ekonomiju i da ne sme doći do ponovnog zatvaranja ugostiteljskih i zabavnih objekata, odnosno, da eventualno novo zatvaranje mora biti sprovođeno po jasnije definisanim, naučnim kriterijumima.

Neki od njih, poput Jamamota, su i za potpuno odricanje od održavanja Olimpijskih igara, i zbog toga što do njihovog početka verovatno neće biti vremena da se u dovoljnoj meri sprovede eventualno buduće vakcinisanje, i zbog toga što će njihovo pomeranje neizbežno prouzrokovati nove troškove za gradski budžet, odnosno, dovesti do novog zahvatanja iz lokalnog poreza koji dolazi iz džepova građana.

Drugi smatraju da Tokio treba da pregovara sa Međunarodnim olimpijskim komitetom i sponzorima i izdejstvuje da igre budu održane 2024. u neokrnjenom formatu.

Uticaj koronavirusa na kampanju

I dok su njeni konkurenti tokom kampanje često izlazili na ulice i držali brojne govore na raskrsnicama i ispred železničkih stanica, kako je tradicionalna praksa u japanskoj politici, Koike je svoju kampanju vodila uglavnom iz sopstvenog doma, periodično objavljujući video klipove, u želji da pokaže da brine za zdravlje građana koje može biti ugroženo prilikom masovnog okupljanja.

Njoj je u tome, međutim, puno pomoglo to što se mesecima svakodnevno pojavljivala na televiziji zahvaljujući dnevnim konferencijama za štampu posvećenim problemu koronavirusa.

Istraživanja javnog mnjenja listom ukazuju na verovatni trijumf Juriko Koike, koja je na prošlim izborima za guvernera Tokija 2016. pobedila osvojivši oko 45 posto glasova. Ona je svojim smirenim i čvrstim rukovođenjem gradom u proteklim mesecima, u uslovima kada je centralna vlada konkretnu formu borbe protiv virusa uglavnom prepuštala lokalnim upravama, nanovo stekla poverenje građana.

Naime, uprkos poteškoćama sa nabavkom zaštitne opreme i testiranjem građana na koronavirus i tome što poslednju nedelju opet svakodnevno beleži preko sto slučajeva dnevno, japanska prestonica je, s obzirom na broj stanovnika i gustinu naseljenosti, bila relativno uspešna u zauzdavanju epidemije - u noj je u protekla četiri meseca zvanično zabeleženo nešto više od 6.600 obolelih, uz 325 smrtnih slučajeva.