Roditelji ne znaju kako da izađu na kraj s decom, u čemu greše

Porodično savetovanje sve je popularnije, pa se čitave porodice sve češće nalaze pred stručnjacima u nadi da će pronaći rešenje za određene probleme, najčešće u ponašanju deteta, ili u sukobu s decom. Pedagog Vesna Laković rekla je za RTS da je bitno da roditelji upoznaju svoje dete i da grade zajednički odnos s njim. Sukobe često posmatramo kao nešto što je nužno loše, a u stvari sukobi su vrlo često prilika da međusobno rastemo i razvijamo se, istakla je Lakovićeva.

Svi se rađamo sa sposobnošću da u odrastanju i razvoju preživimo sukobe. Mnogi odrasli su, iz nekog razloga, zaboravili na tu sposobnost ili su prihvatili tumačenje da je to "detinjasto".

Zbog toga su prestali da se sukobljavaju i pokušavaju da im dete "raste bez toga", a da li je to dobro?

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, pedagog Vesna Laković je rekla da im se roditelji sve češće obraćaju zato što ne znaju kako da reše konflikte sa svojom decom.

"Imam utisak da se u današnje vreme konflikt posmatra kao nešto što je loše i roditelji ne žele da pribegavaju fizičkom kažnjavanju, a s druge strane ne znaju da preuzmu vođstvo u rešavanju konflikta", ističe Lakovićeva.

Navodeći o kojim konfliktima je najčešće reč, Lakovićeva kaže da su negde u pitanju manje nesuglasice, a negde je u pitanju temperament deteta s kojim nekada roditelj ne zna kako da izađe na kraj.

Sukobi u školama, konflikti među braćom i sestrama 

Nekada su, kaže Lakovićeva, sukobi u školi, konflikti među braćom i sestrama, a roditelji ne znaju da li treba da intervenišu.

"Odrasli često ne znaju da li treba da intervenišu u sukobu među decom", ukazuje Lakovićeva.

Ona je u tom slučaju, kako kaže, kao medijator između roditelja i deteta, jer je važno da odrasli osveste sebe da rade na ličnom razvoju. 

"Treba da radimo na tome kako se odnosimo prema konfliktima, kako posmatramo sukobe jer ih često posmatramo kao nešto što je nužno loše, a u stvari sukobi su vrlo često prilika da međusobno rastemo i razvijamo se u tom nekom odnosu", rekla je Lakovićeva.

Govoreći o tome kada su deca najbuntovnija, Lakovićeva kaže da nema nekog posebnog uzrasnog pravila – definitivno jeste tinejdžerski period najaktivniji – da se negde odvajaju od roditelja pa im roditeljsko mišljenje nije važno kao mišljenje grupe u kojoj se nalaze.

Smatra da deca, naročito u mlađem uzrastu, žele da sarađuju sa odraslima, a samo nekada sarađuju sa nečim što možda u porodičnom kontekstu nije vidiljivo na prvu loptu.

Različiti razlozi nesuglasica 

Razlozi nesuglasica su različiti u porodičnom okruženju: vrlo često u pubertetskom periodu jesu ugrožavanje samostalnosti, potreba za slobodom, za šta postoje brojni razlozi, a sukobi vrlo često dolaze zbog dečje nezainteresovanosti za školski uspeh, dok je roditeljima to važno.

Lakovićeva kaže da deca rastu u vremenu koje je za nas možda čudno, drugačije ili ga smatramo gorim od vremena u kom smo mi rasli.

"Ali mislim da to nije toliko bitno koliko da roditelji upoznaju svoje dete i da ostvare bliskost sa detetom. Današnje vreme je zbog tableta, telefona, interneta malo drugačije od onoga na šta smo navikli, ali treba da budemo svesni toga da smo mi rasli u nekom drugom vremenu", kaže pedagog.

Posledice po mentalno zdravlje deteta mogu biti kasnije u nekim drugim vršnjačkim odnosima, može se javiti i depresija, pa i otuđenost, smatra ona.

Govoreći o rizičnom periodu, kaže da je to možda predškolski period, tada su osetljivi i deca i roditelji.

Govoreći o konfliktu šestogodišnjeg deteta i roditelja, kaže da postoje velika očekivanja od dece, roditelji ponekad očekuju da dete zna da čita, i ukoliko deca ne ispune želje roditelja, mogući su sukobi.

Vesna Laković će u martu okupiti međunarodne i domaće eksperte i organizovati panel-diskusiju, dvodnevnu obuku i radionice iz oblasti rešavanja konflikata. 

broj komentara 12 pošalji komentar
(nedelja, 23. feb 2020, 13:41) - anonymous [neregistrovani]

Изговор

Колико, и како се проводи време са дететом, децом, где? Некада се питање поставља на погрешном месту.
Неке породице су и поред угрожености бескућништва опредељење решавању ситуације укључујући и децу, неке и поред проблема на ивици егзистенције имају поверења у институције, најтеже је кад нема никаквог поверења и кад је свако решење непотпуно, кад новчани проблеми постану главна преокупација.
Не ради се о дирнутости, већ о неким окрепљујућим примерима, то је оно што друштву даје здравље и полет - ко не верује, нека оде у неку социјалну установу и види једноставну љубав у најмањим свакодневним ситницама, некада помоћ делује као помоћ.

(nedelja, 23. feb 2020, 13:32) - anonymous [neregistrovani]

Zašto roditelji ne mogu da izađu na kraj sa neposlušnom decom

Zato što je celo društvo zakazalo. Normalnoj osobi i detetu kažeš nešto jednom i ono će poslušati manje poslušnom dva tri puta e sve posle toga znači da je atoritet poljuljan i da je očigleno jedini način da te neko posluša uz sankcije. E pošto se danas sa ovim nakaradnim zakonima to smatra kao neka tortura nad decom i da se deca obrazuju samo u pogledu njihovih prava a ne i obaveza i načina primernog ponašanja odna je situacija takva da roditelji pokušavaju da decu obrazuju na lep način ali deca ko deca izazivju granice do kojih mogu da idu u svom neadekvatnom ponašanju znajući da neće biti kažnjena, neće biti ugrožene njihove povlastice, onda je to normalno da roditelji ne mogu da obuzdaju neprimerna ponašanja dece. Isto je kao kada nebi postojali krivični zakoni, zatvori, sudstvo, policija...šta mislite koliko bi bilo onda pljački, ubistava, kriminala? To je isto kao kada bi lopov znao da neće biti sankcionisan za krađu. Eto vam u kratkim crtama objašnjenje a vi i dalje filozofirajte. Svet funkcioniše na lepoj reči kada su u pitanju kulturne i razumne osobe koje znaju da poslušaju dobar savet i dobru reč, ali za sve ostale postoje sankcije i represija. Isto mora da postoji i kada je u pitanju uzgoj dece.

(nedelja, 23. feb 2020, 12:21) - anonymous [neregistrovani]

Preterivanje

Svoje dete kazni oduzimanjem mobitela,kompjutera ili zabrane gledanja TV pa ces da vidis kako sa slusa.. kakvi strucnjaci. Za strucnjake su samo ekstremni slucajevi.

(nedelja, 23. feb 2020, 11:41) - anonymous [neregistrovani]

Gubitak autoriteta

deca od rodjenja gledaju kako se drugi svadjaju,nema nicijeg autoriteta da resava pravedno ,pa jos uz filmove i internet,naravno da nece da slusaju roditelje. Kriv je sistem vrednovanja ne samo kod nas u srbiji vec u celome svetu.

(nedelja, 23. feb 2020, 10:41) - anonymous [neregistrovani]

Nasledno

Dete ne nasledjuje samo gene, krv, svojih roditelja, vec i navike i znanje i neznanje. Vecina zna da cigarete, alkohol, narkotika i sl. su stetni, truju organizam . vecina nezna da to pocinje mnogo ranije od prve cigarete, od prve case alkohola. Mnogi roditelji prestanu da puse kad dobiju dete, kasno, dobili su dovoljno otrova koji ce uticati na razvoj deteta, fizicki i mentalno.
Potrebno je vise diskusije na ovu temu. Potrebno je vise znanja, mnogo vise ! Vrednosti u zivotu, mentalitet i kultura ?

(nedelja, 23. feb 2020, 10:06) - anonymous [neregistrovani]

EU vrednosti

Pa šta očekujete, prihvatanjem svega što dolazi sa zapada i etiketirajući ga kao "vrednost", zapravo ste prihvatili razaranje porodice i porodičnih vrednosti. Onih tradicionalnih. A jeste li ikada stavili prst na čelo i uporedili to što nazivate vrednošću sa onim što ste time zamenili? Šta će vam reći vaš zdrav razum?
I ne čudite se više, pa sada se nasiljem nad decom smatra i ako mu zabranite da se susreće sa dilerom droge. Ili da krene u izlazak u 1 po ponoći. Zvuči karikirano. ali zapravo je tako.
I još nešto, ne vidim da iko pominje medije. Pogledajte samo od koga su tabloidna štampa i razni realiti programi napravili društvenu elitu. Ali ni ti nisu samo oni krivi. Oni jednostavno ne bi postojali da nisu gledani i čitani.

(nedelja, 23. feb 2020, 09:49) - Kosmet [neregistrovani]

,,Batina je iz raja izasla,,

I mi smo nikada bili deca a ne ,,marsovci,,.Isto smo odrastali kao I ova deca,ali se tada znao neki red..Bilo je discipline I u kuci I u skoli..,postovali se i uvazavali stariji,a sada im se podsmevaju,kada ih vide stare I nemocne,kako se jedva krecu.
A o ustupanju sedista u autobusu ili dr.prevoznim sredstvima da I ne pricam.Nevaspitanje najgore vrste.
Mi smo odrastali uz parolu ,,batina je iz raja izasla,,.Neretko su je roditelji i primenjivali/ne preterano/da bi nam dali do znanja gde je crvena linija.
Sada toga nema.Ako primenite silu,dete moze pozvati policiju,ukljucice se Centar za socijalni rad i oduzeti vam decu.
Znaci,zakoni koje nam je nametnula EU su krivi kao I TV kanali koji prikazuju razne vulgarnosti,primitivizam I popularizuju,prostituciju I kriminalne vrednosti.
Mazda je ovakav nacin vaspitanja zastareo ali je vrlo efikasan,

(nedelja, 23. feb 2020, 09:10) - anonymous [neregistrovani]

Криза родитељства!!!

Друштво се умешало у родитељство и натерало већи број родитеља да "абдицира", остављајући децу саму себи.
Деца немају више ауторитете и узоре које би опонашали и градили личне критеријуме по узору из породице.

Мајке су заузете на послу а васпитачи имају своје радно време
Тако да друштво нема те капацитете да успостви 24 сатни надзор и да васпитава децу.

Тако деца постају напуштена и сналазе се како најбоље умеју.  

(nedelja, 23. feb 2020, 09:09) - Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

Roditelji

ne znaju kako da izadju na kraj sa sobom. Puse u kuci, koriste alkohol i onda se cude sto gotovo svi srednjoskolci puse. Naravno, za sve je kriv osiromaseni uranijum. I sam znam koliko je tesko bilo u tom periodu zivota odupreti se pritisku vrsnjaka i ne zapaliti cigaretu. Deca od roditelja uce ne samo sto im ovi kazu nego uce pre svega kopirajuci roditeljsko ponasanje. Ako su roditelji nemarni, ne odrzavaju higijenu, ako su svadljivi, nasilni... takva ce biti i deca.

(nedelja, 23. feb 2020, 08:58) - anonymous [neregistrovani]

Ovo je tek početak

Kraja što dolazi...........