Čitaj mi!

Preživeli logoraš za RTS o užasima Jasenovca: Spasao me savet koji je komšinica dala mojoj majci

Novosađanin Dušan Novaković sa tri godine odveden je u Jasenovac, zajedno sa majkom i sestrama iz rodnog Bihaća. Strahote koje su doživeli u tri logora opisao je u knjizi "Između neba i zemlje", a neke detalje ispričao je za RTS. Upozoravamo posetioce da objavljujemo potresne originalne fotografije logoraša iz Jasenovca.

Osamdesetčetvorogodišnji deda Dušan danas slika ikone, uz koje se seća svetog Vartolomeja i Varnave 1941. godine, kada su muslimanske ustaše, baš na taj sveti dan, sve Srbe iz Bihaća i okoline peške 30 kilometra preko planine transportovali u Bosanki Petrovac.

"Tu su ih prvo streljali, a posle su ih klali. Ja sam kao dete video kada su kola prolazila, ruke i noge su visile natovarene, krv curi i te zaklane voze u bezdanu jamu", seća se deda Dušan.

Mnoge Dušanove komšije nikada nisu stigle do logora, ubijeni su i zakopani u jamama.

"Tu su četir grobnice duge 100 metara i četiri metra duboke. Svih 12 hiljada Srba su tu pobili", kaže on.

Oni koji su uspeli da pobegnu od sigurne smrti, sakrili su se u planini Grmeč.

"Ustaše su ih otkrili. Baš ustaše. Svih šest hiljada ljudi, žena, dece i staraca su poklali. To je Branko Ćopić opisao, tako da, kaže, gavrani izjutra idu nakljucaju se njihovog mesa i uveče se kao olovo teški vraćaju u svoja gnjezda", navodi Dušan.

Dušana je spasio komšinicin savet

Preživeli su raspoređeni u logore, najviše u Jasenovac.

Dušana je spasao savet koji je njegovoj majci dala komšinica.

"Kaže - znaš kada dođe transport u Jasenovac, čim se rodi muško dete, samo rođeno muško dete, odmah kolju. Znači, pošto imaš pet ćeri, obuci mu haljinu, poveži mu maramu, da ne bi primetili da je muško. Eto ja sam tako, Božjom pomoću ostao živ, kao šesto žensko dete", priča Dušan.

Jasenovca se najmanje seća, kaže, zbog traume, sem da je gledao decu oko sebe, koja umiru od bolesti i gladi.

"Sećam se da mi je majka iz jednog papirića, ovako jedno parče buđave proje, baca buđ i one mrvice mi daje", kaže Dušan.

Tugu je pretočio u prozu i poeziju

Dušana i porodicu je 43. godine iz Jasenovca spasao Crveni krst. Nakon rata, porodica se preselila u Bački Jarak.

"Nisam nikada osećao mržnju, ali sam osećao tugu. Zašto nam se to moralo dogoditi", ističe deda Dušan.

Tugu za porodicom, komšijama i sunarodnicima, pretočio je u prozu i poeziju u nekoliko knjiga.

Nakon svega Dušan je našao snagu da piše i slika, a peva i u crkvenom horu.

"U dubini bezdan jama, ostadoše njine kosti, Vartolomej i Varnava moliše se. Bože, prosti, Bože prosti", stihovi su koje je napisao deda Dušan.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">