Čitaj mi!

Evropa masovno obnavlja zgrade i mi moramo da požurimo

Evropska komisija objavila je Strategiju masovne obnove zgrada u Uniji kako bi samo naredne decenije iz njih smanjila emisije štetnih gasova za 60 odsto, a potrošnju enrgije za 14 procenata. Računaju da će energetska obnova pomoći i u pokretanju privrede posle pandemijske krize kovida 19. I naša zemlja treba da sledi te, sve oštrije, direktive Unije.

U Evropskoj uniji više od dve trećine zgrada je energetski neefikasno, pa se s njihovom obnovom mora požuriti. U zemljama članicama takvih starih objekata ima čak 35 miliona, a njihova sanacija otvoriće, kažu, 160 hiljada novih radnih mesta.

"Delovanje na postojećim zgradama je jedan veliki posticaj za građevinsku industriju. S obzirom da u Evropi kao i kod nas se pravi jedan posto novih zgrada godišnje i manje,  neophodno je da unapredimo postojeće zgrade čime se produžava njihov vek" , kaže Dušan Ignjatović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

U našoj zemlji zgrade koje nemaju izolaciju troše i do pet puta više energije od proseka Unije.

Proteklih godina u okviru Vladinog akcionog plana enrgetske efikasnosti obnovljeno je 96 vrtića,  škola bolnca i drugih javnih ustnova širom zemlje. 

"Da bi građani imali direktnu korist treba da formiramo fond za energetsku efikasnost koji će biti kao nezavisna agencija. Imaćemo negde 10 miliona evra sredstava iz taksi koje skupimo godišnje i plus pomoć EU koja će nam u prve tri godine dati po 10 miliona evra", kaže  Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudrstva i energetike.

Strategija energetske efikasnosti Srbije tu oblast označila je i kao novi energetski izvor, koji uz najmanja ulaganja može da obezbedi najviše dodatne energije. A korist je višestruka.

"Smanjenje potrošnje energenat smanjje uvoznu zavisnost i povećava sigurnost snabdevanja. Manji udeo troškova za energiju u ceni proizvoda i usluga znači veću konkutentnost domaće privrede. To bi dovelo i do negativnog uticaja na životnu sredinu jer je poznato da je energetika jedan od najvećih zagađivača , kaže  dr Milan Gojak, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

"Uštede energije, primenom metoda sanacije objekata se kreću od nekih dvadesetak odsto za nove objekte pa do 70 posto za objekte koji su pravljeni od tankih zidova, znači lošeg materijala sa većim staklenim površinama i bez termoizolacije", kaže Dušan Ignjatović.

Strategija Evropske unije u tom poslu predviđa novi izgled zgrada nazvan "Novi evropski Bauhaus" - zgrade moraju biti ne samo ugodne za stanovanje, već i arhitektonski stilizovane.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">