Dva scenarija za izbore, šta će RIK prvo uraditi po ukidanju vanrednog stanja

Tokom ove nedelje probudile su se neke političke aktivnosti, a sa njima i spekulacije o tome kada ćemo iz vanredne preći u predizbornu fazu. Programski direktor Cesida Bojan Klačar kaže za RTS da postoje dva scenarija za izbore - kraj juna i početak jula, a drugi scenario je manje realan i možda pravno teže održiv - kasnije u leto ili u ranu jesen.

Za današnji dan bili su planirani izbori u Srbiji. Odavno je poznato da su odloženi, ali još nije poznato za kada. Neke izborne liste su predate.

Programski direktor Cesida Bojan Klačar rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nastavljamo tamo gde smo stali. 

Klačar je rekao da je Republička izborna komisija donela rešenje po kome nije odložila izbore već ih je prekinula.

"Što znači da mi treba da nastavimo sa kampanjom kao da je 17. mart, dan nakon uvođenja vanrednog stanja i ta kmapanja treba da traje nekih 39 dana da bi sve moglo da se ukopi kako bi ti izbori bili zakazani u nedelju što kod nas obično priliči", istakao je on.

Mi u nastavku treba da potrošimo to vreme između 16. marta, kada je uvedeno vanredno stanje i 26. aprila - kada je izbori trebalo da se održe, objasnio je Klačar.

Prema njegovim rečima, ono što će biti prva stvar što će učiniti RIK po ukidanju vanrednog stanja, jeste da se napravi novi rokovnik izbornih radnji, i taj novi rokovnik će da sadrži sve one datume koji su važni i za izborne učesnike ali i za građane, prevashodno će da utvrdi dan za glasanje.

Do 16. marta važi ono šta je urađeno

Klačar kaže da će sve što je RIK do sada uradio ostati na snazi, samo što će biti definisani neki drugi rokovi budući da neke stvari nisu uspele da se urade u martu pre vanrednog stanja - nije na primer određen stalni sastav biračkih odbroa.

Klačar kaže da postoje dva scenarija za izbore - kraj juna i početak jula, a drugi scenario je manje realan i možda pravno teže održiv, a to je da izbore imamo kasnije u leto ili u ranu jesen.

Ističe da je prvi scenario realniji jer postoje sve naznake da je epidemiološka situacija bolja i da će se vanredno stanje ukinuti i drugi razlog je taj što prosto zakazivanje izbora za septembar znači da ćemo mi imati neko dugotrajno vanredno stanje - što u ovom momentu ne liči da je rešenje.

Koji će tačno datum biti čini se da u ovom momentu državni organi ne znaju, zato što mi sada imamo jednu specifičnost, kaže Klačar.

"Ranije smo uvek imali taj politički momenat kada će biti izbori, zatim pravni momenat kada se vodilo računa, a sada po prvi put imamo najvažniju stvar - a to je procena epidemiološke situacije zato što je i kampanja i dan za glasanje takav tip događaja da moraju pre toga da se ispune bazični preduslovi u smislu epidemiološke situacvije, da bi mogli da razmišljamo o izborima", istakao je programski direktor Cesida.

Krajnji datumi 

Ako bi išli na krajnje datume, krajem juna, Klačar kaže da to znači da vanredno stanje treba da se ukine na nekih četrdesetak dana pre toga - govorimo o drugoj polovini maja u tom slučaju da bude ukinuto i vanredno stanje.

"Čini se da će državni organi voditi računa da onog momenta kada donesu odluku o ukidanju vanrednog stanja da budu potpuno sigurni da mogu da se urade neke izborne radnje iako mislim da će i RIK i Vlada morati da razmisle o nekim dodatnim načinima zaštite, kako bi se sproveli", rekao je on.

Prema njegovim rečima, izbore u julu nismo imali nikada, a 2004. smo imali izbore u junu, to su bili predsednički izbori, oba kruga - 13. i 27. juna.

"Uglavnom se vodilo računa da budu termini koji su proleće ili jesen ali imamo veliku praksu održavanja izbora tokom hladnih zimskih dana", rekao je Klačar.