Čitaj mi!

Konflikt u Ukrajini između istorije i ekonomije – zašto je došlo do ruske "specijalne operacije"

Sirene za vazdušnu opasnost u Kijevu, ruski tenkovi u Ukrajini. Putin je naredio "specijalnu operaciju" da se zaštiti narod u Donjecku i Lugansku. Iz NATO-a su poručili da neće slati vojsku u Ukrajinu. O situaciji na istoku Evrope za RTS su govorili istoričar Slavenko Terzić, stručnjak za bezbednost Igor Novaković i ekonomsta Milko Štimac.

Istoričar Slavenko Terzić je rekao da oni koji kažu da je situacija u Ukrajini repriza događaja u Jugoslaviji 1999. godine nemaju pravo.

"Ukrajinsko-ruski konflikt ima jednu dugu istorijsku pozadinu i bez te pozadine ne možete razumeti ništa danas. Vidim izjavu Stoltenberga da je to neisprovocirani konflikt. Vidim izjavu Bajdena da je to ničim izazvani konflikt. To nije tako. U našem slučaju je, ne samo cinično, nego tragično da NATO činovnici danas govore ‘međunarodno pravo’. Gospodo, pa vi ste prvo bombardovali Republiku Srpsku Krajinu, pa Republiku Srpsku osiromašenim uranijumom, pa ste mimo bilo kakvog međunarodnog prava razrušili Jugoslaviju i odvojili jedan njen deo", kazao je Terzić.

Dodao je da u poslednjih 100 godina Zapad neprekidno koristi Ukrajinu kao instrument borbe protiv Rusije, što je, kako je naveo, suština cele stvari.

Terzić je napomenuo da je granice republika u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji formiralo nekoliko ljudi, voljom Politbiroa i da je od osamostaljenja Ukrajine počeo proces instrumentalizacije te zemlje za upotrebu protiv Rusije. Dodao je da je "na sceni veličanje nacizma pod vidom slobode i demokratije".

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove naveo je da smatra da je Ukrajina nezavisna država koja ima međunarodno priznate granice koje je i Rusija priznala nakon raspada Sovjetskog Saveza, a da se Ukrajina zauzvrat odrekla nuklearnog oružja.

"Ako se prisetimo, neposredno nakon pripajanja Krima u sastav Ruske Federacije, predsednik Putin je čak i sam rekao da je pitanje nezavisnosti Krima, odnosno njegove pripadnosti Ruskoj Federaciji, pitanje vremena kad će ga i drugi prihvatiti. Sad ga citiram: 'Isto tako je bilo i u slučaju Kosova, trebalo je da prođe neko vreme, pa su to i drugi prihvatili'. Taj argument je koristio još nekoliko puta i ne samo on, koristila ga je i Marija Zaharova", rekao je Novaković.

Istakao je da aktuelnu situaciju vidi kao rusku stratešku odluku zato što ne znaju drugi način kako da spreče, iz njihove vizure, eventualno proširenje NATO-a na teritoriju Ukrajine.

Novaković je objasnio i koji su uslovi za članstvo u NATO-u.

"Treba da dobijete akcioni plan o članstvu. Treba da imate neke veoma bitne uslove. Ne možete da budete država koja ima nerešen ili zamrznuti konflikt na svojoj teritoriji i da uđete u NATO", kazao je Novaković.

Ekonomista Milko Štimac koji radi u Ukrajini kaže da se niko nije nadao da će doći do "totalnog rata".

"Kad se bavite ekonomijom, trgovinom, privredom, ona počiva na saradnji, na pregovorima, na otvorenosti i onda vam je teško da zamislite bilo koji drugi scenario. Rat je ne samo nelogičan, nego i štetan, potpuno", kazao je Štimac.

Dodao je da je "Rusija napala Ukrajinu kada je završila Severni tok i privodi kraju Južni tok", čime je zaobišla staru sovjetsku infrastrukturu prenosa gasa i nafte.

Emisiju Četvrtkom u 9 u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.