Čitaj mi!

Šta Ukrajina, a šta Rusija pokušavaju da postignu tokom strateškog zatišja

Od početka jula i zauzimanja Lisičanska od strane ruskih snaga na snazi je strateško zatišje - oružani napadi se vode, ali nema većih uspeha od tada. Docent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković objašnjava šta sukobljene strane pokušavaju da postignu u ovom periodu, ali i analizira domete diplomatije u ovoj fazi sukoba.

Stevan Nedeljković ističe da su ograničeni ciljevi diplomatskih uspeha u ukrajinskoj krizi. Ipak, ukazuje i na značaj dogovora o izvozu žita na rog Afrike, Etiopiju i u druge delove sveta, što rešava i pitanje gladi širom sveta.

U postizanju dogovora imali su udela i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Svako od njih ima i svoju agendu, kaže Nedeljković. 

"Turski predsednik želi da predstavi Tursku kao veliku silu, sebe kao značajnog posrednika, Guteres Ujedinjene nacije kao organizaciju koja nije samo institucija ljuštura, već da ima suštinu. Jeste neki uspeh i za Zelenskog jer Ukrajina ima problem da održi ekonomiju vitalnom, a žito jeste jedan od ključnih produkata koje izvozi. Problem je u tome što su količine uglavnom ograničene. Ukrajina je ranije izvozila 50 miliona tona, a dosadašnje količine iznose manje od jednog miliona", ukazuje Nedeljković.

Generalni sekretar UN putuje najpre u Lavov, zatim u Odesu, pa u Istanbul. Moskve nema na njegovoj ruti.

"Dometi diplomatije moraju biti ograničeni kada imate ovakve tenzije, agresiju i rat. Pristup korak po korak je dobar. Simbolično je to što Guters ne ide u Moskvu, to jeste poruka koju šalje ruskom predsedniku, ali čini mi se da samim pregovorima i svemu što se dešava daje legitimitet Rusiji da vodi pregovore, ali ne i Putinu. Mislim da su Ministarstvo finansija ili Ministarstvo inostranih poslova u okviru Ruske Federacije adrese za pregovore o ovakvim pitanjima", navodi Nedeljković.

Šta bi moglo da potakne opštu mobilizaciju u Rusiji 

U centru pažnje svetske javnosti je najveća nuklearna elektrana u Zaporožju, koja je u rukama ruskih snaga. Moskva optužuje ukrajinske jedinice da granatiraju elektranu, što Kijev negira. 

"Kada vodite takvu vrstu sukoba, prilično intenzivnog, a desetine hiljada artiljerijskog oružja i granata se upotrebljavaju na tlu Ukrajine, moguće je da dođe do ekscesa, imajući u vidu i nuklearne. Zaporožje je najveća nuklearka, a pre 36 godina imali smo Černobilj, možemo zamisliti efekte na teritorije Ukrajine i cele Evrope", ističe Nedeljković.

Komentarišući eksplozije na Krimu, Nedeljković je istakao da za razliku od Luganska i Donjecka, Ruska Federacija Krim smatra svojom teritorijom.

"Krim je poluostrvo, teritorija, administrativna linija koja je zvanično primljena u okvir Ruske Federacije i svaki napad na Krim će biti tumačen kao napad na RF i svaki napad na Krim može biti iskorišćen kao razlog za uvođenje opšte mobilizacije u RF", napominje Nedeljković.

Dodaje da je u ovom trenutku moral na ruskoj strani vrlo nizak.

"Ali ako bude napada na Krim, gde mi vidimo ljude koji se kupaju i žele normalno da žive, a artiljerijsko granatiranje i bombardovanje menja njihov način života, a takve slike budu prezentovane u Moskvi i širom RF, to može biti pretekst za opštu mobilizaciju", ističe docent FPN-a.

Strateško zatišje 

Nedeljković ukazuje da od početka jula i zauzimanja Lisičanska imamo strateško zatišje - oružani napadi se vode, ali nema većih uspeha nakon toga.

"Jeste zatišje jer Rusija pokušava da obezbedi dovoljnu količinu ljudstva, njima oprema nije problem. S druge strane, Ukrajinci pokušavaju da obezbede dovoljno opreme da izvrše dugo najavljivanu ofanzivu na Herson i druge gradove na jugu Ukrajine. S obzirom na to da nijedni nemaju mnogo uspeha, Rusi u mobilizaciji ljudstva, a Ukrajinci u mobilizaciji opreme i ljudstva svedočimo zatišju koje će potrajati još neko vreme", pojašnjava Nedeljković.

Ističe da ako ne bude značajnih diplomatskih inicijativa i težnja ka kompromisu i ako ne bude poverenja i sa jedne i sa druge strane, možemo svedočiti jednom produženom konfliktu koji će trajati i nikome ne ide na ruku, a pogotovo ne stranama zahvaćenim sukobom. 

Koliko sankcije zapravo pogađaju Rusiju

Nedeljković ocenjuje da Rusiju svakako pogađaju sankcije, iako imamo privid kvalitetnog i dobrog ekonomskog stanja u Rusiji.

"Rusija beleži veću zaradu od prodaje energenata, što je uslovljeno cenama energenata koje mogu biti kratkotrajne. Rublja raste, ali zahvaljujući državnoj intervenciji. Od naoružanja do informacionih tehnologija Rusija beleži probleme, pitajte obične građane da li su se prihodi povećali, reći će vam verovatno da lošije žive, statistika ne govori uvek sve, iako je vrlo važno pomagalo", ukazuje Nedeljković.

Dodaje da sankcije dubinski pogađaju RF, iako je Moskva pokušala da izgradi ono što se naziva Tvrđava Moskva, da bude rezistentna na sankcije.

"Zarobljavanjem deviznih rezervi koje je imala u inostranstvu pokazalo se da ne možete biti potpuno otporna na udarce sa strane. RF pokušava da nađe alternativne uvoznike energenata da Dalekom istoku i jugu Azije, ona i prodaje naftu i gas, ali po ceni nižoj od tržišne. Čak i Saudijska Arabija uvozi rusku naftu upravo zato što je jeftinija i imaju korist od toga", pojasnio je docent FPN-a Stevan Nedeljković.