Čitaj mi!

Lavrov optužio Zapad da podriva poverenje u međunarodne institucije; Ukrajina traži hitnu sednicu SB UN-a

Dvesta trinaesti dan rata u Ukrajini. Kijev nastavlja kontraofanzivu. U napadu dronovima na Odesu stradale najmanje dve osobe. Tokom noći granatirano Zaporožje. U četiri ukrajinske oblasti, na teritorijama koje su pod ruskom kontrolom, održavaju se referendumi o pripajanju Rusiji.

Ukrajina traži hitan sastanak SB UN-a zbog referenduma u četiri oblasti

Portparol spoljnih poslova Ukrajine Oleg Nikolenko izjavio je da ta zemlja traži hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN-a povodom referenduma u četiri oblasti.

"Rusija treba da snosi odgovornost za dalje pokušaje promene međunarodno priznatih granica Ukrajine suprotno Povelji UN-a", rekao je Nikolenko.

Stalni predstavnik Ukrajine pri UN-u Serhij Kislica apelovao je na Nikolasa de Rivijera, ambasadora Francuske, koji u septembru predsedava Savetom bezbednosti, sa zahtevom da se razgovara o održavanju referenduma.

(Ukrinform)

Opširnije Kraće

Fedorov: Jaka eksplozija u severnom delu Melitopolja

U severnom delu Melitopolja, koji je pod kontrolom ruskih snaga, odjeknula je jaka eksplozija objavio je na Telegram kanalu gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov.

(Ukrinform)

Zelenski: Ukrajina će odgovoriti na sve ruske napade

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će Ukrajina odgovoriti na sve ruske napade i osloboditi svoju teritoriju, kao i da će "svi zločinci biti izvedeni pred lice pravde".

"Odgovaraćemo na sve udare agresora - u Zaporožju i Harkovu, u Nikolajevu, Nikopolju, u Donbasu, u svim našim gradovima i regionima. Definitivno ćemo osloboditi celu našu zemlju", izjavio je Zelenski. 

(Ukrinform

Opširnije Kraće

Lavrov: Rusija neće učiniti prvi korak za razgovore sa SAD o NATO

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija neće načiniti prvi korak za razgovore sa SAD o NATO, navodi Rojters.

Izvestija prenosi da je Lavrov na konferenciji za medije posle učešća na 77. zasedanju Generalne skupštine UN-a u Njujorku rekao da ne bi da nagađa koliko bi sukob mogao trajati.

(Rojters, Izvestija)

Foto: EPA-EFE/Peter Foley

Putin potpisao uredbu o odlaganju mobilizacije za studente

Odlaganje se odobrava redovnim ili vanrednim studentima i koji stiču prvo visoko ili srednje stručno obrazovanje.

Odlaganje služenja vojnog roka za mobilizaciju se odobrava "studentima koji pohađaju redovne i vanredne oblike obrazovanja po državnim obrazovnim programima srednjeg stručnog i visokog obrazovanja u državnim obrazovnim organizacijama, naučnim organizacijama i primaju obrazovanje odgovarajućeg nivoa po prvi put", kaže se u uredbi.

(Izvestija

Opširnije Kraće

Lavrov: Zapadne zemlje se upuštaju u grube provokacije umesto da vode pošten dijalog

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na GS UN-a da se zapadne zemlje upuštaju u grube provokacije i inscenacije umesto da vode pošten dijalog i traže kompromise.

"Kriza raste. Međunarodna bezbednosna situacija se ubrzano pogoršava. Umesto iskrenog dijaloga i traženja kompromisa, moramo da se bavimo dezinformacijama, grubim inscenacijama i provokacijama", rekao je Lavrov na opštoj političkoj diskusiji 77. zasedanja Generalne skupštine UN.

Prema rečima Lavrova, napori Zapada podrivaju poverenje u međunarodne institucije kao tela za koordinaciju interesa i u međunarodno pravo kao garanciju pravde i zaštitu slabih od samovolje.

"Jedna od posledica ‘krstaškog rata‘ koji je Zapad najavio protiv nepoželjnog je progresivno propadanje multilateralnih institucija koje Sjedinjene Države i njihovi saveznici pretvaraju u instrumente za ostvarivanje svojih sebičnih interesa. Ova linija se postavlja u UN-u, njenom Savetu za ljudska prava, Unesku i drugim multilateralnim institucijama", rekao je Lavrov.

Izjavio je da postoje žestoki pokušaji da se spreči stvaranje mehanizma transparentnosti za vojno-biološke programe Pentagona, uključujući i one koji se sprovode duž perimetra ruskih granica. Napominje da ti programi nikako nisu bezopasni, o čemu, kako tvrdi, svedoče činjenice otkrivene u Ukrajini.

Lavrov je istakao i da se sada rešava pitanje budućnosti svetskog poretka. Rusija, navodi, u toj borbi teži miru bez ucena i pretnji drugim zemljama.

"Pitanje je da li će to biti poredak sa jednim hegemonom, koji primorava svakoga da živi po njegovim ozloglašenim ‘pravilima‘, korisnim samo njemu. Ili će to biti demokratski, pravedan svet - svet bez ucena i zastrašivanja nepoželjnih ljudi, bez neonacizma i neokolonijalizma. Rusija je čvrsto izabrala drugu opciju i mi, zajedno sa saveznicima, partnerima i istomišljenicima, pozivamo nas da radimo na njenoj implementaciji", rekao je Lavrov.

(Izvestija

Opširnije Kraće

Protesti širom Rusije protiv mobilizacije

Rojters prenosi da je, kako tvrdi ruski pokret za zaštitu ljudskih prava OVD-Info više od 730 ljudi uhapšeno širom Rusije na protestima protiv mobilizacije.

OVD-Info je saopštio da ima informacije o hapšenju u 32 ruska grada, od Sankt Peterburga do Sibira.

Nedozvoljeni skupovi su nezakoniti prema ruskim zakonima, koji takođe, zabranjuju i bilo kakvu aktivnost koja se smatra klevetom oružanih snaga.

(Rojters

Opširnije Kraće

Rogov: Energodar izložen ukrajinskom granatiranju bez presedana

Grad Energodar je izložen neviđenom granatiranju ukrajinskih trupa u cilju zastrašivanja civilnog stanovništva i sprečavanja referenduma, tvrdi lider pokreta "Mi smo uz Rusiju", član Glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.

Ukrajinske trupe počele su popodne da granatiraju grad Energodar, prenele su RIA Novosti.

Kako se navodi, pod vatrom su se našle zgrade u kojima se nalaze biračka mesta.

Osim toga, bačene su mine sa dronova na zgradu sedišta pokreta "Mi smo zajedno sa Rusijom", dodaje ruska agencija.

Za sada nema preciznih informacija o eventualnim žrtvama.

"Energodar je bio podvrgnut masovnom artiljerijskom granatiranju. Štaviše, pogađaju stambena naselja. Grad nikada nije bio granatiran takvim intezitetom. Režim Zelenskog sprovodi odluke bez zadrške. Oni nastoje da zastraše civilno stanovništvo i proliju što više krvi naših građana kako bi sprečili referendum. Zbog svega toga smo ubeđeni da je neophodno da što pre postanemo Rusija", rekao je Rogov za RIA Novosti.

(Tanjug

Opširnije Kraće

Vang Ji: Kina podržava sve napore koji doprinose mirovnom rešenju

Kina podržava sve napore koji doprinose mirnom rešavanju "krize" u Ukrajini, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i dodao da je hitan prioritet da se olakšaju mirovni pregovori.

U obraćanju, Vang je rekao da je fundamentalno rešenje pozabaviti se "legitimnim bezbednosnim problemima svih strana i izgraditi uravnoteženu, efikasnu i održivu bezbednosnu arhitekturu".

(Rojters

Opširnije Kraće

Ukrajinski Generalštab: Uništena četiri aviona, pogođeno pet položaja sa PVO sistemima

Odbrambene snage Ukrajine uništile su četiri aviona, pogodile četiri kontrolne tačke i više od 20 područja koncentracije ljudstva i tehnike ruskih snaga, saopštio je Generalštab Ukrajine.

"Za podršku dejstvima kopnenih grupa, avijacija Odbrambenih snaga izvela je 19 udara. Potvrđeno je da je pogođeno 14 područja koncentracije ljudstva i vojne tehnike neprijatelja i pet položaja sa protivvazdušnim raketnim sistemima", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, jedinice PVO uništile su četiri aviona (Su-25, dva Su-30 i jedan Su-34), pet dronova i krstareću raketu.

"Naročito raketne trupe i artiljerija pogodile su četiri kontrolne tačke, više od 10 područja koncentracije neprijateljske ljudstva i tehnike, tri položaja PVO i četiri skladišta municije", dodao je Generalštab.

(Unian

Opširnije Kraće

Putin potpisao paket amandmana o služenju vojnog roka

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je paket amandmana na Krivični zakon Ruske Federacije o služenju vojnog roka. Prema zakonu, pozvani na vojnu obuku iz rezervnog sastava snosiće krivičnu odgovornost za nedolazak ili neovlašćeno napuštanje mesta služenja u rangu sa vojnicima po ugovoru, prenosi Izvestija.

Uvodi se krivična odgovornost za dobrovoljnu predaju (od 3 do 10 godina) i za pljačku (do 15 godina). Takođe, predviđa zatvorsku kaznu do 10 godina za "ozbiljno" odbijanje učešća u vojnim ili neprijateljstvima tokom vanrednog stanja ili oružanog sukoba.

Pooštrava se i odgovornost za neizvršavanje vojnih naređenja, otpor načelniku vojne službe, neovlašćeno napuštanje mesta službe, dezerterstvo i izbegavanje službe, a predviđena je odgovornost za kršenje pravila službe i gubitak vojne imovine tokom vanrednog stanja.

Istovremeno, Državna duma je odobrila amandman kojim se u Krivični zakon uvode pojmovi "mobilizacija" , "vojno stanje", "ratno vreme", "oružani sukob".

(Izvestija)

Opširnije Kraće

Sijarto: Žao mi je što sam ja jedini iz EU razgovarao sa Lavrovom

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izrazio je žaljenje što je bio jedini predstavnik EU koji se sastao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na marginama Generalne skupštine UN.

Prema njegovim rečima, Evropska unija treba da iskoristi svaku priliku za dijalog sa Rusijom.

"Žao mi je što sam ja jedini iz EU razgovarao sa njim, jer ako bi više naših kolega razgovaralo sa Lavrovom, to bi moglo da pomogne u rešavanju sukoba, ili bar sigurno ne bi umanjilo šanse za konflikt. I sada smatram da bi u ovim okolnostima trebalo da iskoristimo svaku priliku", rekao je Sijarto za Ria novosti.

Istakao je da je u stalnom kontaktu sa Lavrovom.

"Zato što smatram da se razgovor i dijalog moraju nastaviti, posebno u sadašnjim uslovima, kada tenzije rastu, a opasnost od eskalacije rata je, nažalost, realna. Ako ne razgovaramo jedni sa drugima, mi ćemo naneti još ozbiljniju štetu", rekao je Sijarto.

Mađarski ministar je ocenio da "ukoliko ne bude dijaloga izmedu Zapada i Rusije, između Evrope i Rusije, onda sve može da prođe još gore nego što je bilo ranije, što treba izbegnuti".

(Ria novosti, Tanjug)

Sijarto i Lavrov na marginama GS UN (Foto: EPA/RUSSIAN FOREIGN MINISTRY PRESS S)

U LNR tvrde da je za osam godina pronađeno 17 masovnih grobnica

Međuresorna radna grupa za traženje grobnica žrtava ukrajinske agresije, njihovu identifikaciju i memorijalizaciju saopštila je da je pronašla 17 masovnih grobnica u Luganskoj narodnoj republici, koja je proglasila nezavisnost.

Ovo je saopštila šefica radne grupe iz LNR Ana Soroka, navodeći da se radi o žrtvama kijevskog režima koje su ubijene od 2014. do 2022. godine.

"Tokom naših aktivnosti u prethodnih osam godina, pronašli smo više od 17 masovnih grobnica na našoj teritoriji Luganske narodne republike, pre februara 2022. godine", rekla je Soroka.

(Tanjug/Tass)

Teheran žali zbog odluke Ukrajine da međusobne odnose spusti na niži nivo

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani rekao je da Teheran žali zbog odluke Ukrajine da unazadi međusobne odnose zbog navoda da je Iran snabdeo Rusiju dronovima.

Kanani je "savetovao" Ukrajinu da se suzdrži od toga da treća strana utiče na nju i uništava odnose dve zemlje.

Ukrajina je u petak navela da će spustiti na niži nivo diplomatske odnose sa Iranom zbog odluke Teherana da ruske snage snabde dronovima, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao "saradnjom sa zlom".

(Reuters)

Landsbergis: Nema azila za Ruse, neka se bore protiv Putina

Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielijus Landsbergis izjavio je da ta zemlja neće davati azil Rusima koji napuštaju zemlju zbog mobilizacije koju je naredio predsednik Rusije Vladimir Putin.

"Litvanija neće davati azil onima koji jednostavno beže od odgovornosti. Rusi treba da ostanu u svojoj zemlji i da se bore. Protiv Putina", naveo je on na Tviteru.

Od zemalja EU koje se graniče sa Rusijom, Litvanija, Poljska, Estonija i Letonija uvele su ograničena putovanja za Ruse koji žele da napuste zemlju, jedino je Finska delimično otvorena.

Mišel: EU treba da otvori granice za Ruse koji beže

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je u Njujorku da Evropa treba da otvori granice za Ruse koji beže iz zemlje jer su u opasnosti zbog svojih političkih opredeljenja.

Mišel je u, intervjuu za Politiko, na marginama zasedanja Generalne skupstine UN, rekao da Evropa treba da pokaže otvorenost za one Ruse koji ne žele da ih Kremlj instrumentalizuje.

Ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji ove sedmice promenio je dinamiku rata u Ukrajini, ocenio je Mišel.

On je rekao da EU mora brzo da koordiniše aktivnosti da bi odgovorila na novonastalu situaciju nakon što je proglašena delimična mobilizacija u Rusiji.

Ambasadori EU sastaće se u ponedeljak da bi doneli hitnu odluku o delovanju Unije posle odluke Moskve o delimičnoj mobilizaciji.

Jedno od pitanja koja će biti razmatrana je i da li dozvoliti ruskim građanima da pronađu utočište u zemljama EU.

Unija je ovog meseca suspendovala vizne olakšice sa Rusijom.

EU će sada razmatrati mogućnost da otvori svoje granice za građane Rusije koji napuštaju zemlju zbog mobilizacije.

Jedna od mogućosti je da Unija odobri humanitarni status za određene ruske građane, pre nego status izbeglica.

EU je u martu odobrila Ukrajincima pravo da žive i rade u zemljama Unije na duži period, što je učinila prvi put u svojoj istoriji, a nije verovatno da će isti model sada biti odobren za Ruse, prenosi Politiko.

(Tanjug/Politico)

Opširnije Kraće

Britanski obaveštajci misle da će ruske snage pokušati da napadnu brane

Britanska obaveštajna služba saopštila je da će ruska vojska najverovatnije pokušati da napadne brane u Ukrajini, kako bi poplavile rute ukrajinske vojske.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije navelo je, u svom redovnom izveštaju o ratu u Ukrajini, da je malo verovatno da bi napadi "izazvali značajan problem ukrajinskim operacijama zbog udaljenosti oštećenih brana i linije fronta".

Dodaje se da su ruske snage već napale u sredu i četvrtak branu Pečeninji na reci Severski Donjec balističkim raketama ili sličnim oružjem, dok su prošle nedelje napali branu Krivi Rog u centralnoj Ukrajini.

(Guardian, Reuters)

Borelj: Kada neko kaže da nije blef, morate da ga shvatite ozbiljno

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je za Bi-Bi-Si da Unija mora ozbiljno da uzme u obzir pretnje Vladimira Putina da bi mogao da iskoristi nuklearno oružje u sukobu sa Ukrajinom.

Rat je dostigao opasan momenat, rekao je Borelj u momentu kada Rusija počinje delimičnu mobilizaciju i pravi korak ka pripajanju četiri ukrajinske oblasti.

"Svakako je opasan momenat jer je ruska vojska saterana u ćošak, a Putinova reakcija - pretnja korišćenjem nuklearnog oružja - je jako loša", rekao je Borelj.

Navodi da diplomatsko rešenje mora da se nađe, i to ono koje će očuvati suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

"U suprotnom, okončaćemo rat, ali nećemo imati mir, već ćemo imati novi rat", rekao je Borelj.

Putin je ranije ove nedelje u obraćanju javnosti rekao da njegova zemlja ima različite vrste oružja razorne moći i da će koristiti sva dostupna sredstva ako bude potrebno, dodajući da ne blefira.

"Kada ljudi kažu da ne blefiraju, morate da ih uzmete za ozbiljno", rekao je Borelj.

(BBC)

Opširnije Kraće

Zelenski želi da se uspostavi vojna uprava u naseljima u Lugansku

Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski potpisao je dekret za postavljanje 20 vojnih administracija u naseljima u Luganskom regionu na istoku zemlje koja nisu pod kontrolom Kijeva.

Na osnovu tog dokumenta, koji je Zelenski juče potpisao, a koji je objavljen na njegovom sajtu, vojna administracija biće osnovana u naseljima kao što su Stanica Luganskaja, Širokij, Markovka, Novopskov i druga.

Nadležnim vojno-civilnim administracijama u tim naseljima prestaju ovlašćenja od dana kada nadležna vojna administracija počne da vrši svoja ovlašćenja.

Ukrajinski predsednik je pre toga potpisao dekret o osnivanju 15 vojnih admnistracija u regionu Hersona koji kontroliše Rusija od marta.

(Tanjug/Tass)

Opširnije Kraće

Zelenski: Ruska mobilizacija zločin protiv naroda

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je da je mobilizacija u rusku vojsku na teritorijama koje kontrolišu ruske snage zločin protiv konkretnih ljudi, protiv naroda.

Zelenski je u video-obraćanju rekao da će "svet sasvim ispravno reagovati i na pseudo-referendume" i da će oni biti nedvosmisleno osuđeni, kao i na, kako je rekao, "zločinačku mobilizaciju" koju Rusija pokušava da sprovede na Krimu i u drugim delovima Ukrajine koje još uvek kontroliše.

Predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je 21. septembra delimičnu mobilizaciju, a u delovima Ukrajine koje kontrolišu ruske snage u toku su referendumi o pripajanju Rusiji.

(Interfaks-Ukrajina)

Staruh: Granatirano Zaporožje - jedan mrtav, sedam povređenih

U noćašenjem granatiranju Zaporožja koje su izvele ruske snage jedna osoba je poginula, a sedam osoba je povređeno, saopštio je načelnik oblasne vojne uprave Oleksandar Staruh.

Naveo je da je u granatiranju pogođena višespratnica, prenosi Interfaks Ukrajina.

Staruh je dodao da je na grad ispaljeno najmanje pet raketa.

(Tanjug/Interfaks Ukrajina)

Kijev: Dvoje stradalo u napadu dronovima na Odesu

Na Fejsbuk stranici Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine navodi se da su u jučerašnjem ruskom napadu na Odesu, uz upotrebu jurišnih bespilotnih letelica, dve osobe poginule, a još dve su povređene.

Prema podacima ukrajinskih snaga, uništena je upravna zgrada u zoni luke, a gradonačelnik grada Genadij Truhanov prijavio je štetu na četiri stambena objekta.

"Od 18.30, protivvazdušne raketne jedinice Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine oborile su šest dronova kamikaza. Prvi put u Ukrajini protivvazdušni topovi Oružanih snaga Ukrajine oborili su jurišni dron Mohadžer-6 iranske proizvodnje", navode ukrajinske snage. 

(UNIAN) 

Sijarto: Nećemo podržati antiruske sankcije u energetici

Budimpešta neće podržati antiruske sankcije u energetskom sektoru, uključujući i oblast nuklearne energije, jer bi to moglo naneti štetu energetskoj bezbednosti Mađarske, izjavio je ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto u intervjuu za agenciju Tas.

Takođe je izjavio da je ruskom kolegi Sergeju Lavrovu rekao da sukob u Ukrajini izuzetno ozbiljno utiče na njegovu zemlju.

"Mi smo veoma blizu ovog rata, fizički. Ne možemo biti bliže, komšije smo. I svi uticaji rata su izuzetno ozbiljni po nas. Dakle, svaki dan proveden u ratu je ogromna šteta za Mađarsku na mnogo načina. Dakle, ako postoji zemlja koja je zainteresovana da se ovaj rat završi, to smo mi. Uvek sam veoma iskren sa ministrom Lavrovom po ovim pitanjima. I juče sam mu rekao da su uticaji izuzetno ozbiljni po nas. Dakle, što se pre završi, to bolje za nas", rekao je šef mađarske diplomatije.

(Tanjug/Tass)

Opširnije Kraće

Nastavljaju se borbe u Ukrajini. Kijev tvrdi da ukrajinska vojska nastavlja da napreduje na istoku.

U četiri oblasti, na istoku i jugu zemlje - Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Heronskoj, počeli su referendumi o pristupanju Rusiji. Glasanje traje do 27. septembra.

Proruski lideri četiri oblasti očekuju pozitivan ishod referenduma, nazivajući ga velikim istorijskim događajem.

Kijev, EU, NATO i lideri Grupe sedam, osudili su referendume nazivajući ih nelegitimnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija. Poručuju da neće priznati rezultate.

"NATO će pojačati svoju pomoć Kijevu kao odgovor na ruske lažne referendume koji se održavaju na teritorijama Ukrajine", izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. 

Sjedinjene Američke Države spremne su za dodatne ekonomske sankcije Rusiji u saradnji sa američkim saveznicima, ukoliko Moskva nastavi dalje sa aneksijom Ukrajine, saopštila je Bela kuća. 

Pokušaji Ukrajine da vrati teritorije Donbasa nakon prisajedinjenja Rusiji smatraće se napadima na Rusku Federaciju u skladu s ruskim Ustavom, poručuje Kremlj.

Bivši italijanski premijer i lider stranke "Napred Italija" Silvio Berluskoni izjavio je da je predsednik Rusije Vladimir Putin "gurnut" da napadne Ukrajinu i da je on samo želeo da "postavi pristojne ljude na vlast" u Kijevu.

Na granicama Finske, Gruzije i Kazahstana velike gužve iz pravca Rusije. Kancelarija predsednika Finske Saulijia Ninista saopštila je da je ta zemlja donela odluku o ograničavanju ulaska ruskih državljana u Finsku. 

Evropska komisija poručuje da građani Rusije, koji nakon odluke o mobilizaciji beže iz zemlje, imaju pravo da zatraže azil u Evropskoj uniji.

Završena je i istraga nezavisne komisije za Ukrajinu pod okriljem Ujedinjenih nacija. Na osnovu prikupljenih dokaza u četiri ukrajinska regiona, zaključeno je da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini, ali nije precizirano koja strana je za njih odgovorna.