Čitaj mi!

Guteres: Era nuklearnih ucena mora da se okonča; SAD šalju novu vojnu pomoć Ukrajini

Dvesta petnaesti dan rata u Ukrajini. U četiri ukrajinske oblasti četvrti dan glasanja na referendumima o pripajanju Rusiji. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Vašington bio u direktnom kontaktu sa Moskvom zbog pretnji upotrebe nuklearnog oružja. Ambasadori EU na sastanku zbog eskalacije rata u Ukrajini.

Severni tok 1: Opada pritisak na obe gasovodne cevi

Operater gasovoda Severni tok 1 "Nord Strim AG" saopštio je danas da pritisak opada u obe gasovodne cevi, preneo je Interfaks.

"Večeras su dispečeri kontrolnog centra Severnog toka 1 zabeležili pad pritiska na oba toka gasovoda. Razlozi se istražuju", naveo je "Nord Strim AG".

Ranije je objavljeno da je na paralelnom gasovodu "Severni tok 2" došlo do smanjenja pritiska u jednom od navoja, na liniji A, a incident se dogodio u Danskoj, jugoistočno od grada Bornholm.

(Interfaks, Tanjug) 

Opširnije Kraće

Kijev: Raketiran aerodrom u Krivom Rogu

Ruske snage raketirale su aerodrom u Krivom rogu, saopštio je na Telegramu načelnik Dnjepropetrovske oblasti Valentin Rezničenko.

Prema njegovim rečima, infrastruktura aerodroma je uništena, prenose ukrajinski mediji.

(Unian)

Opširnije Kraće

Erdogan: Želimo da organizujemo susret Putina i Zelenskog

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponovio je danas da bi želeo da organizuje sastanak predsednika Ruske Federacije i Ukrajine, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog.

"Turska se zalaže za organizovanje sastanka predsednika Ruske Federacije i Ukrajine", rekao je Erdogan, prenela je agencija Anadolija.

Napomenuo  jeda dijalog Turske sa Rusijom i Ukrajinom napreduje, a kao primer naveo je sporazum o "koridoru žitarica" kroz koji je iz Ukrajine već izvezeno više od pet miliona tona poljoprivrednih proizvoda.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Guteres: Era nuklearnih ucena mora da se okonča

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres pozvao je sve zemlje da odustanu od ideje o pobedniku u nuklernom ratu i zatražio da se "odreknu" retorike koja zalazi u to pitanje.

"Danas, decenijama nakon pada Berlinskog zida, opet možemo čuti da se zvecka nuklearnim oružjem. Da budem jasan, era nuklearnih ucena mora da se završi. Ideja da se svaka zemlja može boriti i pobediti je poremećena. Svaka upotreba nuklearnog oružja bi podstakla humanitarni Armagedon. Moramo da se udaljimo od takvih ideja", rekao je Guteres, prenosi Tas.

(Tanjug, Tas) 

Opširnije Kraće

London uvodi sankcije zbog referenduma u Ukrajini

Britanska vlada objavila je novi paket sankcija ruskim zvaničnicima i predstavnicima organizacija povezanim sa organizacijom referendumima o pridruživanju Rusiji, koje je Moskva organizovala u četiri regiona istočne Ukrajine.

Među onima koji su kažnjeni su i najviši ruski zvaničnici uključeni u sprovođenje glasanja, prenosi Rojters.

"Lažni referendumi, koji se održavaju uz pretnju dugim cevima, ne mogu biti slobodni ili pošteni, i nikada nećemo priznati njihove rezultate", rekao je britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli.

Britanija je saopštila da je među sankcionisanima 55 članova odbora i direktora organizacija za koje je vlada rekla da "nastavljaju da finansiraju rusku ratnu mašinu", poput Gasprombanke, Sberbanke i Sovkombanke.

Rojters podseća da građani četiri ukrajinska regiona glasaju četvrti dan na referendumima o pridruživanju Rusiji, koje je organizovala Moskva, a Kijev i Zapad ih smatraju lažnim sa unapred poznatim ishodima.

(Rojters)

Opširnije Kraće

Danska prijavila curenje gasa u blizini gasovoda Severni tok 2

Pomorska uprava Danske prijavila je curenje gasa u blizini ostrva Bornholm u Baltičkom moru, koje se nalazi blizinu neaktivnog ruskog gasovoda Severni tok 2, javlja Interfaks.

U informaciji se navodi da danske vlasti savetuju plovila da se klone tog područja, prenosi Rojters, pozivajući se na rusku novinsku agenciju.

Kompanije "Nord strim 2 AG", operatera gasovoda Severni tok 2, prethodno je izvestila da je protekle noći uočen iznenadni pad pritiska u jednom od dva kraka cevovoda.

Portparl "Nord strima" je izjavio za Rojters da bi curenje gasa moglo da bude uzrok pada pritiska.

(Interfaks, Rojters) 

Opširnije Kraće

Naglo pao pritisak gasa na jednom kraku Severnog toka 2

U jednom od krakova ruskog gasovoda Severni tok 2 naglo je opao pritisak gasa sa 300 na sedam bara, saopštio je operator tog cevovoda "Nord strim 2 AG", prenosi Sputnjik.

"Vanredna situacija na kraku A gasovoda 'Severni tok 2'. Dispečer je na obalskoj platformi Severnog toka 2 noćas zabeležio nagli pad pritiska na liniji A. Odmah su obaveštene obalske službe Nemačke, Danske, Švedske, Finske i Rusije. Istraga je u toku", navodi se u saopštenju kompanije.

Nemačko Ministarstvo ekonomije objavilo je da nije poznato šta je izazvalo nagli pad pritiska u gasovodu, prenosi Rojters, dodajući da je portparol vlade nagovestio da je moglo doći do curenja gasa.

(Sputnjik, Rojters)

Opširnije Kraće

Blumberg: EU odlaže odluku o ograničenju cena ruske nafte

Evropska unija (EU) će odložiti donošenje odluke o uvođenju ograničenja na cene ruske nafte zbog neslaganja među zemljama članicama bloka, javlja Blumberg, pozivajući se na pouzdane izvore.

Prema Blumbergovim sagovornicima, brojne zemlje EU, među kojima Mađarska i Kipar, protive se uvođenju limta na cenu ruske nafte.

Takve odluke u EU se donose isključivo jednoglasno, prenosi Tas.

(bloomberg.com, Tas)

Opširnije Kraće

Rjabkov: Očekujemo još veći pritisak posle referenduma

Pritisak na Moskvu će se samo pojačati nakon referenduma u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, u Hersonskoj oblasti i oslobođenim delovima Zaporožja, rekao je u intervjuu za rusku TV Prvi kanal zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

"Nesumnjivo, situacija neće postati ništa lakša nakon referenduma i ti zahtevi da se poveća pritisak na Rusiju koje su u UN na najvišem nivou izrazile SAD i druge, brojne države, biće sproveden. Ali mi smo spremni za to. Nastavićemo da se borimo, podrazumeva se i na diplomatskom frontu", poručio je Rjabkov, prenosi Tas.

On je rekao i da su kabineti lidera EU puni ljudi koji zagovaraju antirusku politiku.

"Oni rukovode mnogim političkim partijama u raznim zemljama, predvode vlade. To nas ne može skrenuti s puta, to samo učvršćuje našu rešenost da idemo napred i da u punom obimu postignemo ciljeve koje je formulisao naš predsednik i na kojima sada rade svi oni koji pomažu da se održe referendumi", istakao je Rjabkov na ruskoj TV Prvi kanal.

Naveo je i da su sankcije kao vfrsta pritiska izgubile i "konceptualni i materijalni" smisao i naglasio da pokušaji SAD da Rusiji diktiraju svoju volju uz pomoć sankcija neće imati uspeha, jer se Rusija, kaže, nikada neće potčiniti ničijem diktatu.

"Ljudi u SAD moraju da shvate da se Rusija nikada neće povijati, da se neće potčinjavati diktatu. Ti pokušaji se beskonačno drže metode sankcija i nekakvih ultimatuma, ali oni nemaju uspeha i kao i do sada biće neuspešni i u buduće", rekao je Rjabkov.

(Tanjug, Tas)

Opširnije Kraće

Peskov: Blagovremeno ćemo objaviti datum zvaničnog prisajedinjenja

Datum zvaničnog prisajedinjenja novih oblasti Rusiji biće najavljen blagovremeno, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Tome će prethoditi određena zakonodavna procedura. Obavestićemo vas blagovremeno", rekao je Peskov, prenosi Tas.

Putinov sekretar za štampu je dodao da će mediji biti obavešteni da li se očekuje obraćanje ruskog lidera nakon rezultata referenduma u republikama Donbasa i drugim oslobođenim teritorijama.

"Informaciju ćemo vam dati na vreme", rekao je Peskov.

(Tanjug, Tas)

Opširnije Kraće

SAD šalju novu vojnu pomoć Ukrajini

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken izjavio je danas da će SAD obezbediti 457,5 miliona dolara nove pomoći Ukrajini namenjene civilnom sektoru.

Pomoć je osmišljena da pomogne ukrajinskim agencijama za sprovođenje zakona i krivičnom pravosuđu.

Ukupna vojna pomoć administracije predsednika Džozefa Bajdena Ukrajini premašila je 15,8 milijardi dolara, saopštio je Stejt department.

(Rojters)

Opširnije Kraće

Peskov: Kontakti sa SAD o nuklearnom oružju sporadični

Kontakti Moskve i Vašingtona u vezi s nuklearnim naoružanjem na odgovarajućem su nivou, ali se odvijaju sporadično, izjavio je na današnjem brifingu za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je ranije da je Vašington navodno u stalnom kontaktu sa Moskvom zbog nedavne izjave predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina o nuklearnom naoružanju, prenosi TAS.

Na pitanje novinara na kom su nivou ti kontakti, Peskov je odgovorio da su na "odgovarajućem nivou".

"Postoje kanali za dijalog, ali razgovori se vode sporadično što bar omogućava razmenu hitnih informacija o uzajamnim pozicijama (i potezima)", rekao je Peskov.

Opširnije Kraće

Pale veleprodajne cene gasa u Britaniji i Holandiji

Britanske i holandske veleprodajne cene gasa pale su danas pošto su zbog većeg uvoza iz Norveške i pojačanih tokova tečnog prirodnog gasa (TPG) ublažene prognoze rasta potražnje za grejanjem usled očekivanog kratkotrajnog zahlađenja sledeće nedelje.

Na berzi u Holandiji je cena gasa za isporuku narednog meseca opala za 8,90 evra na 172 evra po megavat satu (MWh) rano pre podne, dok je cena za novembarsku isporuku pala za 9,30 evra na 190,20 evra po MWh, prenosi Rojters.

Cena gasa u Britaniji je na trgovanju za dan unapred potonula za 25 penija na 1,90 funti po britanskoj termalnoj jedinici (BTU), dok je cena oktobarskih ugovora pala za 20,50 penija na 2,50 funti po BTU.

 

Opširnije Kraće

Kremlj: Nisu donete nikakve odluke o zatvaranju Ruskih granica

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da nisu donete nikakve odluke o zatvaranju granica Ruske Federacije.

"Ne znam ništa o tome. U ovom trenutku, nisu donete nikakve odluke u vezi sa tim", rekao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara, preneo je Interfaks.

Prema njegovim rečima, neki pozivi za mobilizaciju izdati su greškom i te greške će biti ispravljene, preneo je Rojters.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. septembra naredio delimičnu mobilizaciju, a prema rečima ministra odbrana Sergeja Šojgua, 300.000 ljudi će biti pozvano u rezerviste, prevashodno oni koji imaju iskustvo u borbi i veštine koje se traže u armiji.

Naredba o delimičnoj mobilaziciji izazvala je proteste širom zemlje, hapšenje demonstranata, kao i odlazak ruskih državljana iz zemlje.

Opširnije Kraće

Čavušoglu: Putin razmatra da se vrati pregovorima sa Ukrajinom

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao turskom lideru Tajipu Erdoganu da postoji mogućnost da se vrati pregovorima sa Kijevom, ali pod novim uslovima.

Čavušoglu je naveo da je Putin to izneo u razgovorima sa turskim kolegom na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, koji je nedavno održan u Samarkandu, prenosi RIA Novosti.

"U toku pregovora sa našim predsednikom, gospodin Putin je izneo mogućnost povratka na pregovore sa Kijevom, ali pod novonastalim uslovima", rekao je Čavušoglu na pres konferenciji u Tokiju.

Opširnije Kraće

Poljska: Stupila na snagu zabrana ulaska ruskim državljanima

U Poljskoj je danas stupila na snagu zabrana ulaska ruskim državljanima koji dolaze morskim i vazdušnim putem.

Poljska je ranije zabranila ruskim državljanima da uđu u zemlju i kopnenim putem, podseća ruska agencija TAS.

Poljski ministar unutrašnjih poslova Marijuš Kaminski 19. septembra je izrekao uputstva za pooštravanje pravila ulaska za Ruse nakon dogovora sa vlastima Estonije, Litvanije i Letonije, koje su zabranile ulaz ruskim državljanima koji imaju šengensku vizu, a putuju u turističke, kulturne, sportske i poslovne svrhe.

Poljska neće dozvoliti ulaz ruskim državljanima koji imaju šengenske vize koju je izdala druga zemlja.

Međutim, postoje izuzeci, uključujući disidente, humanitarne slučajeve, istraživače, članove diplomatskih misija, studente poljskih obrazovnih institucija i ribare.

Poljska je prekinula izdavanje turističkih viza ruskim državljanima pre nekoliko meseci.

Samo diplomate, vozači kamiona, članovi porodica državljana Poljske i drugih građana EU, kao i lica koja putuju zbog humanitarnih akcija, imaju pravo na vizu Poljske

Opširnije Kraće

IAEA: Zaštitna zona oko Zaporožja jedino rešenje

Generalna konferencija Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) održava se u vreme kada se suočavamo sa kombinacijom izazova, koju čine rat, energetske kriza i kriza snabdevanja namirnicama, koja je pred nama, istakao je u Beču generalni direktor ove agencije UN Rafael Mariano Grosi.

"Znamo da u mnogim stvarima koje radimo imamo mogućnost da utičemo pozitivno na izazove. Prioritet izazova sa kojima se suočavamo je svakako rat u Ukrajini, koji, kao što je kazao i generalni sekretar UN rekao, mora stati", podvukao je Grosi obraćajući se delegatima zemalja članice IAEA.

Istakao je da se mora učiniti sve da se spreči nuklearni akcident, koji bi samo povećao patnju građana.

Podsetio je da je bio nedavno u Zaporožju, gde je obišao sa svojim timom nuklearnu elektranu koja se nalazi pod pabljom strana u ratu.

"Ako se nešto desi tamo bićemo sami krivi zbog nedelovanja, jer imamo plan na stolu", poručio je on.

Grosi je preneo da je prošle nedelje započeo konsultacije sa predstavnicima Ukrajine i Rusije o uspostavljanju zaštitne zone oko nuklearke u Zaporožju.

Kazao je da je spreman ove nedelje da nastavi te razgovore.

"Samo uspostavljanje zaštitne zone će omogućiti stabilizaciju situacije", podvukao je Grosi.

Rekao je da će IAEA nastaviti da se bori za bezbedno korišćenje nuklearne energije, i najavio da će to biti tema konferencije u Šarm el Šejku u Egiptu, zemlji koja se odlučila na primenu nuklearne energije.

Podvukao je kao bitno da IAEA nastavi da radi na unapređenju života građana, i s tim u vezi je pomenuo i programe borbe protiv kancera.

U bečkom sedištu UN, na Generalnoj konferenciji, predstavnici 175 država članice do 30.septembra posvetiće se širokom spektru tema, a fokus je svakako na ratu u Ukrajini i nuklearnom programu Irana.

Tako će biti razmotren izveštaj za prošlu godinu, ali vodiće se i razgovori o budžetu za 2023.sa ciljem jačanja aktivnosti vezanih za nuklearnu nauku, tehnologiju.

Isto tako biće reči o jačanju efektivnosti i poboljšanju rada agencije u oblasti nuklearne bezbednosti i nuklearnih aktivnosti.

Kada je reč o nuklearnoj bezbednosti biće fokus na Ukrajini, ali i na Bliskom istoku i u Severnoj Koreji.

 

Opširnije Kraće

Putin: Zapad prema Rusiji mora da se odnosi sa poštovanjem

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Zapad prema Rusiji mora da se odnosi s poštovanjem.

Putin je to rekao na sastanku sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom, komentarišući Lukašenkove reči da Minsk neće razgovarati sa Zapadom bez poštovanja, prenosi RIA Novosti.

"Ko želi da živi u miru sa nama i da nas poštuje, mi smo otvoreni. Ali niko neće trpeti poniženje", rekao je Lukašenko.

Predsednik Belorusije boravi u radnoj poseti Rusiji.

Opširnije Kraće

Finske vlasti: Blizu 17.000 Rusa prešlo granicu sa Finskom za vikend

Blizu 17.000 ruskih državljana prešlo je granicu sa Finskom tokom vikenda, što je porast od 80 odsto u odnosu na nedelju dana ranije, saopštile su finske vlasti.

Iz finske granične službe za Rojters je rečeno da se granični saobraćaj rano jutros smanjio, ali da je promet ostao veći nego prethodnih nedelja.

"Redovi su i dalje nešto duži nego što su to obično bili od pandemije", navedeno je iz službe.

Naredba o delimičnoj mobilaziciji u Rusiji izazvala je proteste širom Rusije, hapšenje demonstranata, kao i odlazak ruskih državljana iz te zemlje.

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izjavio je u petak da će ta zemlja zabraniti ulazak ruskih turista i sa šengenskim vizama.

On je istakao da se zabrana ulaska odnosi na sve koji prelaze granicu kao turisti bez ozira da li putuju sa šengenskim vizama koje izdaje Finska ili neka druga zemlja, preneo je TAS.

Prema rečima visokog finskog diplomate, zabrana se neće odnositi na Ruse koji ulaze u tu skandinavsku zemlju da rade, studiraju ili posećuju rođake.

Opširnije Kraće

Ambasadori EU na sastanku zbog eskalacije rata u Ukrajini

Ambasadori zemalja članica Evropske unije pozvani su danas na sastanak radne grupe Unije za reagovanje na krizne situacije, kako bi razgovarali o zabrinutosti zbog eskalacije rata u Ukrajini, saopštili su neimenovani zvaničnik i diplomata EU.

Kako su saopštili izvori, sastanak iza zatvorenih vrata u Briselu počeće u 10 časova, prenosi Rojters.

Ambasadori obično nisu prisutni na sastancima integrisane grupe za reagovanje na političke krize, koja uključuje zvaničnike iz izvršne vlasti EU i njene diplomatske službe, navodi britanska agencija.

 

Opširnije Kraće

Cene nafte na nizbrdici, barel Brenta košta 85 dolara

Cene nafte su nastavile danas pad, drugu sesiju zaredom, zbog straha od smanjenja tražnje za gorivom usled očekivane globalne recesije izazvane povećanjem svetskih kamatnih stopa i jačanjem američkog dolara koji ograničava mogućnost kupovina nafte potrošačima koji poseduju druge valute.

Evropska nafta Brent za novembarsku isporuku (fjučers ugovori) pala je za 1,24 dolara ili za 1,44 posto, na 84,91 dolar po barelu, prema poslednjim raspoloživim podacima sa portala oilprice.com koji prati cene na tržištu u realnom vremenu.

Fjučersi američke nafte WTI, takođe za isporuku u novembru, potonuli su za 1,32 dolara ili za 1,68 odsto, na 77,42 dolara za barel.

Cene oba tipa nafte su se u petak sunovratile za oko 5,0 procenata na najniži nivo od januara ove godine, prenosi Rojters.

Rast dolara, koji je danas dostigao nov 20-godišnji maksimum prema korpi vodećih valuta, ima tendenciju da suzbije potražnju za naftom jer kupci koji koriste druge valute moraju da potroše više novca kako bi nabavili dolare za plaćanje "crnog zlata" koje se trguje u američkoj valuti.

Centralne banke u brojnim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, koje su jedan od najvećih svetskih potrošača sirove nafte, podigle su prošle nedelje referentne kamatne stope kako bi obuzdale rast inflacije, što je dovelo do zabrinutosti na tržištima da bi pooštravanje uslova zaduživanja moglo da izazove usporavanje privrede.

Pažnja tržišnih aktera se okreće sada prema onom što bi Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici predvođeni Rusijom, odnosno alijansa nazvana OPEK+, mogla da uradi na sastanku 5. oktobra, nakon što su se na poslednjoj sednici dogovorili da skromno smanje proizvodnju.

Budući da OPEK+ proizvodi znatno ispod svoje ciljane proizvodnje, svako novo najavljeno smanjenje pumpanja možda neće imati mnogo uticaja na ponudu, ocenjuje britanska agencija.

Podaci objavljeni prošle nedelje pokazali su da je grupa OPEK+ u avgustu podbacila targetirani nivo proizvodnje za 3,58 miliona barela dnevno, što je veći podbačaj nego u julu.

 

Opširnije Kraće

Blinken: Bili smo u kontaktu sa Rusima zbog pretnji nuklearnim oružjem

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Vašington bio u direktnom kontaktu sa Moskvom zbog pretnji upotrebe nuklearnog oružja.

"Da, bili smo u kontaktu. Veoma je važno da Moskva čuje od nas i sazna od nas da bi posledice bile užasne. I mi smo to vrlo jasno rekli", rekao je Blinken u intervjuu za Si-Bi-Es, odgovarajući na pitanje da li su SAD bile u kontaktu sa Rusijom zbog pretnja nuklearnim ratom.

Kako je rekao Blinken, Kremlj ima nuklearni "lanac komandovanja", ali je i neizvesno da li bi iko rekao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "ne" ukoliko on odluči da upotrebi nuklearno oružje.

Američki državni sekretar je odbio da podeli detalje o tome kako će SAD reagovati na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, ali je rekao da administracija ima plan.

"Predsednik Bajden je odlučan da, pošto činimo sve što možemo da pomognemo Ukrajincima da se brane, kao što činimo sve što možemo da okupimo druge zemlje da izvrše pritisak na Rusiju, ovaj rat ne bude proširen", rekao je Blinken u odgovoru na pitanje da li je to plan koji bi sprečio treći svetski rat.

Putin je prošle nedelje naredio delimičnu mobilizaciju, zapretio upotrebnom nuklearnog oružja i u obraćanju narodu poručio da je Zapad naklonjen uništavanju ruske otadžbine.

Blinken je rekao da je Putinova retorika neodgovorna i dodao da su SAD izrazile zabrinutost Rusiji zbog njenih pretnji.

Opširnije Kraće

Japan zabranio izvoz u Rusiju proizvoda za hemijsko oružje

Japan je doneo odluku da zabrani izvoz u Rusiju proizvoda koji su u vezi sa hemijskim oružjem, kao dopunu sankcija protiv Moskve zbog njenog napada na Ukrajinu, izjavio je u Tokiju sekretar kabineta japanskog predsednika Hirokazu Macuno.

On je, na brifingu za novinare, rekao da je Japan duboko zabrinut zbog moguće upotrebe nuklearnog oružja u Ukrajini, preneo je Rojters.

Japan će nastaviti, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, da pruža pomoć Ukrajini i sankcioniše Rusiju, istakao je Macuno.

Japan je na listu zabrane izvoza dodao 21 rusku instituciju, kao što su naučne laboratorije, saopšteno je posle današnjeg sastanka Vlade.

 

 

Opširnije Kraće

Zelenski: Uspesi vojske Ukrajine na više položaja

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da se na mnogim mestima duž linije fronta vode teške borbe sa ruskim snagama i da su pripadnici ukrajinske vojske postigli uspeh na više položaja.

"Ostvarili smo uspehe na više borbenih pozicija", izjavio je Zelenski sinoć u video-obraćanju naciji, preneo je Rojters.

Ukrajinski predsednik je ranije juče rekao da je Kijev od Sjedinjenih Američkih Država dobio dva protivvazdušna sistema NASAMS.

 

Opširnije Kraće

U četiri oblasti na istoku Ukrajine četvrti dan se glasa na referendumima o pripajanju Rusiji. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručuje da posle referenduma više neće biti mogući pregovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Istovremeno, Zelenski obećava ruskim vojnicima koji se predaju da će ih zaštititi. Ukrajinski predsednik saopštava i da je Kijev od SAD dobio raketne PVO sisteme NASAMS.

Moskva, s druge strane, optužuje Kijev za granatiranje u blizini najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje, koja je pod kontrolom ruskih snaga.

Premijerka Velike Britanije Liz Tras, u međuvremenu, poručuje da ta zemlja i njeni saveznici ne bi trebalo da slušaju Putinovo "zveckanje oružjem", nakon što je naredio delimičnu mobilizaciju i ukazao na mogućnost nuklearnog sukoba.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven upozorava da će upotreba nuklearnog oružja imati katastrofalne posledice po Rusiju, kao i da će Amerika i njeni saveznici u tom slučaju "odgovoriti odlučno". 

Još sedam brodova natovarenih žitom isplovilo je iz ukrajinske luke, saopštilo je ministarstvo te zemlje. To je ukupno 218 brodova otkako je koridor za žito kroz Crno more uz posredovanje UN stupio na snagu.