Čitaj mi!

Ruski mediji: Izglasano pripajanje Rusiji; Zelenski: Referendum insceniran, biće dobrih vesti sa fronta

Dvesta šesnaesti dan rata u Ukrajini. Objavljeni rezultati referenduma u četiri ukrajinske oblasti o pripajanju Rusiji. Fronteks saopštava da je granice Unije protekle nedelje prešlo 66.000 Rusa. NATO poručuje da nuklearni rat ne može da bude dobijen, kao i da bi nuklearni napad imao ozbiljne posledice po Rusiju. Gas poskupeo zbog curenja iz cevovoda Severni tok 1.

UN poštuju integritet Ukrajine, ne priznaju referendume

Ujedinjene nacije poštuju teritorijalni integritet Ukrajine i ne mogu da priznaju rezultate referenduma za pripajanje Ruskoj Federaciji DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, izjavila je u Njujorku podsekretarka UN za politička i mirovna pitanja Rozmari di Karlo.

Referendumi su održani usred ratnog sukoba u oblastima pod ruskom kontrolom, izvan ukrajinskih legalnih institucija i zbog toga ne mogu biti smatrani pravim izrazom volje naroda, rekla je Di Karlo na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini.

Ona je istakla da UN u potpunosti podržavaju suverenitet, jedinstvo, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama u skladu sa relevantnim rezolucijama svetske organizacije.

Referendume je pratilo više od 100 međunarodnih posmatrača iz 40 zemalja, uključujući članice EU.

Opširnije Kraće

Prebrojani svi glasovi na referendumu

Ruski mediji navode da su za priključenje Rusiji glasali stanovnici DNR, LNR, kao i žitelji Zaporoške i Hersonske oblasti.

U DNR-u je ovaj korak podržalo 99,23 odsto birača, u LNR-u 98,42 odsto, u Zaporoškoj oblasti 93,11 odsto, u Hersonskoj oblasti 87,05 odsto izašlih.

Zelenski: Glasanje inscenirano, biće dobrih vesti sa fronta

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su referendumi koje su ruske vlasti organizovale na okupiranim teritorijama farsa i da se nikada neće smatrati legitimnim.

"Ova farsa u okupiranim teritorijama ne može se čak nazvati ni imitacijom referenduma", naveo je Zelenki u svom večernjem obraćanju.

Istakao je da će Ukrajina braniti svoj narod koji još živi pod okupacijom u te četiri oblasti, kao i u delovima Harkova koji je pod kontrolom ruskih snaga.

Zelenski je rekao i da će uskoro biti dobrih vesti sa fronta.

"Napredujemo i oslobodićemo svoju zemlju", rekao je Zelenski.

(Reuters)

Opširnije Kraće

U Harkovu tri eksplozije, delovi grada bez struje

U Harkovu, drugom najvećem ukrajinskom gradu, danas su se čule tri eksplozije, a nestala je i struja, javio je Rojtersov izvor.

Gradonačelnik Harkova Igor Terehov je na svom Telegram kanalu napisao da za sada nema informacija o žrtvama.

"U nekim delovima grada nema svetla", dodao je on.

Rojters navodi da Ukrajina smatra da je ovde reč o osveti za uspehe na bojnom polju.

(Reuters)

Prebrojani glasovi u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti

Stanovnici Zaporoške i Hersonske oblasti koji su glasali na referendumu podržali su priključenje tih regiona Rusiji, pokazuju podaci tamošnjih izbornih komisija nakon što su prebrojani svi glasovi.

U Zaporoškoj oblasti takav korak podržalo je 93,11 odsto birača, a u Hersonu - 87,05 odsto.

SAD će predložiti rezoluciju kojom se osuđuje referendum

Američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild rekla je da će predložiti rezoluciju u Savetu bezbednosti UN kojom će se osuditi referendumi održani u okupiranim regionima Ukrajine.

Rezolucija će pozvati države članice da ne priznaju bilo kakav izmenjeni status Ukrajine i obavezati Rusiju da povuče svoje jedinice iz susedne zemlje.

(Reuters)

Pentagon o nuklearnim pretnjama: Nismo videli promene zbog kojih bismo prilagodili svoje držanje

Uprkos ruskim pretnjama Ukrajini i NATO-u o upotrebi nuklearnog oružja, Pentagon ne vidi nikakve promene zbog kojih bi došlo do promene stava američkih nuklearnih snaga, rekao je portparol Pentagona.

"Očigledno ozbiljno shvatamo ove pretnje. Ali u ovom slučaju, u ovoj fazi, nismo videli ništa što bi nas navelo da prilagodimo naš sopstveni nuklearni položaj u ovom trenutku", rekao je brigadni general Patrik Rajder na brifingu za novinare.

(Reuters)

NATO upozorava Rusiju: Strašne posledice u slučaju nuklearnog napada

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom da je neprihvatljiva upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije kao i da bi ona imala ozbiljne posledice.

"Bilo kakva upotreba nuklearnog oružja je apsolutno neprihvatljiva, i potpuno će promeniti prirodu konflikta i Rusija mora da zna da nuklearni rat ne može da bude dobijen i nikada ne sme da se vodi", rekao je Stoltenberg.

Kada iznova i iznova vidimo takvu vrstu retorike u Rusiji, to je nešto što moramo ozbiljno da uzmemo u obzir, poručuje šef Alijanse.

"Stoga šaljemo jasnu poruku - to bi imalo strašne posledice po Rusiju", poručio je Stltenberg.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Zelenski razgovarao sa Stoltenbergom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom o daljoj pomoći Alijanse njegovoj zemlji.

Do telefonskog razgovora Zelenskog i Stoltenberga došlo je dok se prebrojavaju glasovi sa referenduma u četiri ukrajinske oblasti,

Zelenski je zahvalio šefu NATO-a što je osudio održavanje referenduma.

"Raspravljali smo o trenutnim dešavanjeima na bojnom polju i daljoj podršci država članica Alijanse Ukrajinskim oružanim snagama", naveo je Zelenski.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Prebrojano više od 50 odsto glasova sa biračkih mesta u Rusiji

Komisije za prebrojavanje objavile su rezultate referenduma o budućnosti DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, navode ruske agencije.

Na biračkim mestima u Rusiji glasovi stanovnika ovih regiona raspoređeni su na sledeći način:

- 98,63 odsto birača podržalo je ulazak DNR u Rusiju (nakon obrade 51,83 odsto glasova);
- za ulazak LNR u Rusiju - 97,93 odsto (51,76 odsto glasova);
- za ulazak Zaporoške oblasti u sastav Rusije - 97,74 dosto (57 odsto glasova);
- za ulazak Hersonske oblasti u sastav Rusije - 96,3 odsto (53 odsto glasova).

Opširnije Kraće

Fronteks: Granice EU protekle nedelje prešlo 66.000 Rusa

Fronteks je saopštio da je 66.000 Rusa prešlo granice Unije protekle nedelje, što je porast od 30 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu.

Fronteks očekuje da će rasti broj ilegalnih prelazaka granica ako Ruska Federacija odluči da zatvori granicu za potencijalne regrute.

(Reuters)

Peskov: Izjava Medvedeva o nuklearnom oružju zasnovana na doktrini

Govoreći o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev se oslonio na dokumente ratne doktrine, izjavio je novinarima Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, na pitanje da li izjave Medvedeva predstavljaju zvanični stav Rusije.

"On se pozivao na naše doktrinarne dokumente. Zato je dovoljno ovde pomenuti relevantne odredbe (nuklearne) doktrine", rekao je Peskov, preneo je Tas.

Medevedev je ranije danas napisao na svom Telegram kanalu da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je potrebno, u unapred određenim slučajevima.

"U strogom skladu sa Osnovama državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja. Ako smo mi ili naši saveznici napadnuti tom vrstom oružja. Ili ako agresija upotrebom konvencionalnog naoružanja ugrozi samo postojanje naše države. To je nedavno direktno rekao predsednik Rusije", naveo je Medvedev.

Istakao je da će Rusija, pored toga, učiniti sve da spreči pojavu nuklearnog oružja kod, kako je napisao, "neprijateljskih suseda", navodeći kao primer Ukrajinu, koju, prema njegovoj oceni, kontrolišu zemlje NATO.

(Tanjug/Tass)

Opširnije Kraće

Ruski poslanici 4. oktobra o pripajanju četiri ukrajinska regiona

Iz Gornjeg doma ruskog parlamenta saopšteno je da bi poslanici mogli 4. oktobra da razmatraju pripajanje četiri ukrajinska regiona koja su pod kontrolom ruskih snaga.

(Reuters/RIA Novosti)

Prvi preliminarni rezultati referenduma o pripajanju Rusiji u četiri ukrajinske oblasti

Počeli su da pristižu prvi preliminarni rezultati referenduma o pripajanju Ruskoj Federaciji koji su održani u Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti u Ukrajini, prenosi Izvestija.

U Donjeckoj oblasti, koja je ranije proglasila nezavisnost, nakon obrađenih 16,06 odsto glasova, za priključenje Rusiji glasalo je 98,05 odsto birača.

U Luganskoj oblasti, koja je takođe proglasila nezavisnost, obrađeno je 14,07 odsto glasova, a za priključenje Rusiji glasalo je 97,79 odsto birača.

Nakon obrade 18 odsto glasova u Zaporoškoj oblasti, na referendumu je za pripajanje Rusiji glasalo 87,19 procenata birača.

Na osnovu 12 odsto obrađenih glasova, u Hersonskoj oblasti za priključenje Rusiji glasalo je 97,47 odsto birača.

Kijev odbacuje referendum kao nelegalan, a iz Moskve su poručili da će prihvatiti rezultate glasanja. 

(iz.ru

Kuleba pozvao EU da uvede ekonomske sankcije Rusiji

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je Evropsku uniju da uvede ekonomske sankcije Rusiji, umesto individualnih, kako bi je kaznila zbog organizovanja referenduma u četiri okupirana regiona koji imaju za cilj njihovu aneksiju.

On je rekao da potezi Moskve neće promeniti delovanje Ukrajine na bojnom polju, preneo je Rojters.

Nakon razgovora u Kijevu sa šeficom francuske diplomatije Katrin Kolonom, Kuleba je izjavio da individualne sankcije neće biti dovoljne kao kazna za referendume koje je Rusija najavila kao uvod u aneksiju samoproglašenih DNR i LNR, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti.

Opširnije Kraće

Putin: Imamo rekordnu žetvu, Zapad kriv za krizu hrane

Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da će žetva žitarica u toj državi dostići rekordan nivo, a da sankcije na izvoz ruskog žita i đubriva mogu dovesti do globalne prehrambene krize, prenosi Tas.

"To nema nikakve veze sa specijalnom vojnom operacijom Rusije u Donbasu. To je rezultat finansijske i prehrambene politike koju su usvojile neke vodeće zemlje. Za to je svakako potpuno kriv takozvani kolektivni Zapad", dodao je Putin na sastanku o sezonskim poljoprivrednim radovima. 

Naglasio je da bi prema ekspertima, žetva žitarica mogla da iznosi rekordnih 150 miliona tona, uključujući i 100 miliona tona pšenice. 

Opširnije Kraće

Gas poskupeo zbog curenja iz cevovoda Severni tok 1

Holandske i britanske cene gasa porasle su danas pošto je vest o oštećenjima na gasovodu Severni tok 1 od Rusije do Evrope izazvala zabrinutost za bezbednost energetske infrastrukture u EU, pri čemu je sve manja verovatnoća da će protok gasa kroz taj cevovod biti brzo obnovljen.

Cena gasa za isporuku u oktobru na holandskoj berzi porasla je za 11 evra na 184,50 evra po megavat-satu na trgovanju do 9.07 po srednjoevropskom vremenu.

Istovremeno, cena novembarskih "fjučersa gasa" u Holandiji skočila je za 13,85 evra na 203,10 evra po megavat-satu, dok je britanska cena gasa za novembrsku isporuku porasla za 24 penija na 4,08 funti po britanskoj termalnoj jedinici (BTU).

(Rojters) 

Opširnije Kraće

Peskov: Moskva ostaje spremna za pregovore, uslovi promenjeni

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom rekao da Moskva ostaje spremna za pregovore sa Ukrajinom, ali da su se, s obzirom da se situacija promenila, i uslovi promenili.

"Predsednik je rekao da Rusija ostaje spremna za pregovore. Ali situacija se promenila, pa i uslovi", rekao je Peskov novinarima, prenosi Tas.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je juče da je Putin rekao Erdoganu da postoji mogućnost da se vrati pregovorima sa Kijevom, ali pod novim uslovima.

Čavušoglu je naveo da je Putin to izneo u razgovorima sa turskim kolegom na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, koji je nedavno održan u Samarkandu, prenose RIA Novosti.

"U toku pregovora sa našim predsednikom, gospodin Putin je izneo mogućnost povratka na pregovore sa Kijevom, ali pod novonastalim uslovima", rekao je Čavušoglu na konferenciji za novinare u Tokiju.

 

Opširnije Kraće

UN: Rat pogoršao situaciju sa ljudskim pravima u Ukrajini

Kancelarija Visokog komesara UN za ljudska prava saopštila je da je ruska invazija na Ukrajinu pogoršala situaciju sa ljudskim pravima u toj zemlji.

Kancelarija u izveštaju navodi da je posebno zabrinuta zato što je ruska vojska i oružane grupe povezane s Rusijom mučile i maltretirale zatvorenike, ali je dodala da je bilo kršenja prava na obe strane, prenosi Rojters.

Kancelarija izražava zabrinutost i zbog "ogromnih rizika" koje izazivaju sukobi u blizini nuklearnih elektrana i poziva na hitne korake za demilitarizaciju nuklearne elektrane Zaporožje, koja je pod kontrolom ruskih snaga.

Kijev i Moskva nisu odmah komentarisali izveštaj Kancelarije, koji je zasnovan na istraživanju Misije Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, sprovedenom između 1. februara i 31. jula.

Obe strane su negirale navode o kršenju ljudskih prava.

"Oružani napad Ruske Federacije na Ukrajinu i povezana neprijateljstva doveli su do strašne situacije sa ljudskim pravima širom zemlje. Sukob je doveo do širokog spektra kršenja ljudskih prava koja pogađaju i civile i borce", navodi se u saopštenju.

Iz Kancelarije saopštavaju da će nastaviti sa dokumentovanjem i istraživanjem kršenja ljudskih prava, kao i da će nastaviti da dokumentuju i istražuju nezakonita ubistva stotine civila stradalih tokom akcija ruske vojske u Kijevskoj, Harkovskoj i Sumi oblasti.

Navode i da su dokumentovali najmanje šest ubistava civila optuženih za izdaju i kolaboracionizam sa Rusima na okupiranim teritorijama.

Dodaju i da su dokumentovali kršenje ljudskih prava povezanih sa tretmanima ratnih zarobljenika, a da ti prekršaji uključuju vansudska pogubljenja, mučenje i zlostavljanje, seksualno nasilje, uskraćivanje pravičnog suđenja, uskraćivanje medicinske pomoći, nedostatak hrane i vode i loše sanitarne uslove.

"Neka od ovih kršenja mogu predstavljati ratne zločine", navode iz Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava.

Opširnije Kraće

Medvedev: Sigurno nije blef

Zamenik predsednika Saveta za bezbednost Dmitrij Medevedev izjavio je da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je potrebno, u unapred određenim slučajevima.

"U strogom skladu sa Osnovama državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja. Ako smo mi ili naši saveznici napadnuti tom vrstom oružja. Ili ako agresija upotrebom konvencionalnog naoružanja ugrozi samo postojanje naše države. To je nedavno direktno rekao predsednik Rusije", napisao je Medvedev na Telegramu.

Istakao je da će Rusija, pored toga, učiniti sve da spreči pojavu nuklearnog oružja kod, kako je napisao, "neprijateljskih suseda", navodeći kao primer Ukrajinu, koju, prema njegovoj oceni, kontrolišu zemlje NATO-a.

Medvedev smatra da je besmisleno računati na razum i političku volju kijevskog režima, ali da još postoji krhka nada za zdrav razum i osećaj samoodržanja kod zemalja koje podržavaju Kijev.

"Oni razumeju da ako pretnja Rusiji pređe utvrđenu granicu opasnosti, mi ćemo morati da odgovorimo. Ne pitajući nikoga za dozvolu, bez dugih konsultacija. I sigurno nije blef", napisao je Medevedev.

On je dodao da, ako zamislimo da je Rusija prinuđena da upotrebi najstrašnije oružje protiv "ukrajinskog režima", veruje da se NATO ni u takvoj situaciji neće direktno mešati u sukob i dodaje da je za Severnoatlantsku alijansu mnogo važnija bezbednost Vašingtona, Londona, Brisela od sudbine Ukrajine.

"Prekomorski i evropski demagozi ne nameravaju da stradaju u nuklearnoj apokalipsi", smatra Medvedev.

Opširnije Kraće

Švedska: Severni tok 1 curi na dva mesta

Švedske vlasti saopštile su da su izdata upozorenja na dva curenja gasovoda Severni tok 1 u švedskim i danskim vodama.

"Gasovod Severni tok 1 curi na dva mesta, jedno u švedskoj ekonomskoj zoni i jedno u danskoj ekonomskoj zoni. Ona su veoma blizu jedno drugom", rekao je portparol švedskih pomorskih vlasti za Rojters.

Curenje je locirano severoistočno od danskog ostrva Bornholm, rekao je portparol, uz napomenu da se uzrok incidenta još utvrđuje.

Danske vlasti upozorile su u ponedeljak brodove da izbegavaju vode oko ostrva Bornholm u Baltičkom moru, u radijusu od pet nautičkih milja, zbog curenja gasa iz ruskog gasovoda Severni tok 2, a pad pritiska utvrđen je i u Severnom toku 1.

Opširnije Kraće

Proruske vlasti: Ukrajina granatira više naselja u DNR i LNR

Ukrajinska vojska granatirala je rano jutros devet naselja u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), ispalivši ukupno 53 projektila, saopštile su vlasti DNR, prenosi Tas.

Prema podacima proruskih vlasti, do šest časova jutros na Donjeck je ispaljeno deset projektila kalibra 152 mm i 11 kalibra 155 mm, a pod udarom je bilo više naselja u ovoj oblasti.

Ukrajinska vojska snažno granatira teritoriju DNR u pokušaju da spreči njen referendum o pridruživanju Rusiji, rekao je lider proruskih vlasti Denis Pušilin u subotu za TV kanal "Rosija-24".

Ukrajinske oružane snage granatirale su i samoproglašenu Lugansku Narodnu Republiku (LPR) tri puta u protekla 24 sata, ispalivši 14 raketa uz upotrebu višenamenskog raketnog sistema američke proizvodnje HIMARS, izvestile su vlasti LPR, prenosi Tas.

Precizira se da je ukrajinska vojska izvela udare sa 14 raketa na tri naseljena mesta koristeći sisteme HIMARS, prema saopštenju proruskih vlasti, koje su navele i da je pet civila ranjeno u ovim napadima.

Izveštava se da je u raketnim napadima uništena jedna od srednjih škola u Rubežnoju, koja je takođe služila kao biračko mesto na referendumu za pridruživanje Rusiji, a naneta je šteta i na četiri višespratne stambene zgrade i prijavljeno je da je oštećena bolnica u okolini Mostkog.

Na teritorijama samoproglašenih republika Lugansk i Donjeck i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti u Ukrajini koje su delom pod kontrolom ruske vojske, u toku je poslednji dan referenduma za pridruživanje Rusiji.

Kijev i većina zemalja odbacili su ove referendume i obećali da neće priznati njegove rezultate, preneo je ranije Rojters.

Opširnije Kraće

Ukrajina: U granatiranju Zaporožja ima povređenih

U noćašnjem granatiranju Zaporožja ima povređenih, a izbio je požar, saopštio je sekretar gradskog veća Anatolij Kurtev.

Prethodno je šef oblasne vojne administracije Oleksandar Staruh saopštio da su pogođeni infrastrukturni objekti u gradu, prenosi Interfaks Ukrajina.

Staruh je pozvao građane da ne napuštaju skloništa jer postoji mogućnost ponovnih napada, navodi Unijan.

Opširnije Kraće

Ukrajinske snage pojačale su napade i na više linija fronta postižu uspeh, saopštava predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Pažnja Moskve, s druge strane, usmerena je na referendumima o pripajanju Rusiji u oblastima Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja.

Britanska vlada, u međuvremenu, objavila je novi paket sankcija ruskim zvaničnicima i predstavnicima organizacija povezanim sa sprovođenjem referenduma u četiri ukrajinske oblasti.

Dok Vašington tvrdi da su u stalnom kontaktu sa Moskvom zbog izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o nuklearnom oružju, Kremlj poručuje da se kontakti odvijaju sporadično, ali da su na odgovarajućem nivou.

Prema rečima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, Kremlj ima nuklearni "lanac komandovanja", ali je i neizvesno da li bi iko rekao Putinu "ne" ukoliko odluči da upotrebi nuklearno oružje.

Putin, istovremeno, poručuje da Zapad prema Rusiji mora da se odnosi s poštovanjem.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) na sednici Generalne skupštine u Beču istakla je da je hitno potrebno uspostaviti zaštitnu zonu u Zaporožju, te da je to jedino rešenje kako bi se stabilizovala situacija oko najveće evropske nuklearne elektrane.

SAD najavljuje da će obezbediti 457,5 miliona dolara nove pomoći Ukrajini, namenjene civilnom sektoru. Ukupna vojna pomoć administracije američkom predsednika Džozefa Bajdena Ukrajini premašila je 15,8 milijardi dolara, saopštava Stejt department.