FSB: Sprečeni teroristički napadi u Zaporožju; Državni tužilac Ukrajine: U ratu poginulo 440 dece

Vlade Evropske unije ni danas nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte iz mora, pošto je Poljska insistirala da granica mora da bude niža od one koju su predložile države G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira napad na Ukrajinu, saopštile su diplomate.

"Nema dogovora. Tekst zakona je usaglašen, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu", rekao je jedan diplomata, preneo je Rojters.

Diplomate su rekle i da još uvek nije određen novi datum za razgovore, iako mehanizam ograničenja cena treba da stupi na snagu 5. decembra.

Ukoliko za nedelju dana ne bude dogovora  o ograničenju cene G7, EU će primeniti oštrije mere dogovorene krajem maja: zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara, navele su poljske diplomate.

Mađarska i dve druge centralnoevropske države koje nemaju izlaz na more, obezbedile su izuzeće, prenosi britanska agencija.

G7 je predložila ograničenje od 65 do 70 dolara po barelu, ali Poljska i drugi tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom već trguje ispod tog raspona.

(Rojters)

Komunikaciona linija uspostavljena da spreči sukobe u vezi sa situacijom u Ukrajini između vojske SAD i Rusije na početku ruskog rata protiv Ukrajine, do sada je korišćena samo jednom, izjavio je neimenovani američki zvaničnik za Rojters.

Neimenovani zvaničnik je rekao je da su SAD inicirale poziv preko linije komunikacije, kako bi saopštile svoju zabrinutost zbog ruskih vojnih dejstava u blizini kritične ukrajinske infrastrukture.

Zvaničnik je odbio da precizira kada je došlo do poziva, ali je naveo da nije bio u vreme kada je raketa pala na Poljsku, prenosi britanska agencija.

Komunikaciona linija, samo je jedan od više načina na koji komuniciraju vojske SAD i Rusije.

Drugi vojni kanali uključuju retke razgovore na visokom nivou između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Načelnici Generalštaba, američki general Mark Mili i ruski general Valerij Gerasimov, takođe su razgovarali u dva navrata od početka rata.

I savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i direktor američke Centralne obaveštajne agencije Bil Berns, imali su kontakt sa ruskim zvaničnicima.

(Rojters, Tanjug)

Ukrajinska vojska saopštila je da je Moskva ukrajinskim tehničarima, koji su odbili da potpišu ugovor sa ruskom državnom agencijom za atomsku energiju "Rosatom", zabranila da uđu u nuklearnu elektranu Zaporožje.

Najvećom evropskom nuklearkom Zaporožje i dalje upravljaju ukrajinski tehničari, uprkos tome što je pod ruskom kontrolom, podseća Rojters.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine u saopštenju je naveo da su ruske snage zabranile ulazak radnicima nuklearke koji su odbili da potpišu ugovorom sa "Rosatomom".

Rusija nije komentarisala tvrdnje ukrajinske vojske, dok portparol ukrajinske kompanije "Energoatom" za sad nije odgovorio na zahtev za komentar, navodi britanska agencija.

(Rojters)

Odluka o ojačavanju trupa i vojne opreme NATO-a na istočnom krilu Alijanse, doneta na samitu u Madridu, mora da stupi na snagu što je pre moguće, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis.

Johanis je, govoreći na konferenciji za novinarom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Bukureštu, uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO, rekao da je širem crnomorskom regionu potrebna podrška.

(Rojters)

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će Rusija verovatno nastaviti da napada ukrajinsku energetsku i gasnu infrastrukturu, kao i osnovne usluge za građane.

"Čineći to, kada ulazimo u zimu, pokazuje da predsednik (Vladimir) Putin sada pokušava da koristi...zimu kao oružje u rata protiv Ukrajine", naveo je Stolteberg.

(Rojters)

Rusija je "jednostrano" odložila razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnom razoružanju koji su planirani za ovu nedelju u Kairu, izjavio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs, prenosi Rojters.

Prajs je naveo i da je Vašington spreman da u najkraćem roku zakaže novi sastanak sa Moskvom.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prethodno je u izjavi za novinare potvrdio da su razgovori Rusije i SAD o nuklearnom razoružanju u Kairu odloženi, ne navodeći razlog za odlaganje sastanka.

(Rojters)

Rusija i Kazahstan polaze od toga da nuklearni rat nikada ne treba da bude pokrenut, navodi se u zajedničkoj deklaraciji povodom 30. godišnjice diplomatskih odnosa između dve zemlje, koju su potpisali predsednici Vladimir Putin i Kasim-Žomart Tokajev.

"Ruska Federacija i Republika Kazahstan polaze od toga da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da ga nikada ne treba pokrenuti", navodi se u dokumentu koji je objavljen na sajtu Kremlja, prenela je agencija Tas.

Zajedničku deklaraciju predsednici Rusije i Kazahstana potpisali su u Moskvi nakon njihovih razgovora.

U deklaraciji se navodi da i te dve zemlje nameravaju da nastave saradnju između oružanih snaga u različitim formatima.

(Tanjug, Tas)

Ministari spoljnih poslova sedam baltičkih i nordijskih zemalja otputovali su u Kijev u znak podrške Ukrajini koja se suočava sa nestancima struje izazvanim ruskim vazdušnim napadima na energetsku infrastrukturu, prenosi Rojters.

"Mi, ministri spoljnih poslova Estonije, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške i Švedske danas smo u Kijevu kako bismo izrazili solidarnost s Ukrajinom", napisao je na Tviteru litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis.

(Rojters)

Evropske savet jednoglasno je usvojio odluku da se kršenje restriktivnih mera prema Rusiji tretira kao krivično delo EU.

Kakose navodi, ta krivična dela su uključena u Ugovor o funkcionisanju EU, a cilj je da se spreče pokušaji "zaobilaženja" sankcija.

(Tanjug)

"Primećeno je da su kazne Rusima politički motivisane i da nemaju nikakve veze sa principima pravične i nepristrasne pravde", navodi se u saopštenju ministarstva.

Norveške vlasti su uhapsile nekoliko ruskih državljana jer su navodno upravljali bespilotnim letelicama u blizini arktičke granice između dve zemlje ili fotografisali poverljive objekte, dok Norveška pojačava bezbednost zbog sumnje na sabotažu na gasovodu "Severni tok" ispod Baltičkog mora, prenosi Rojters,

(Reuters)

Ruska federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da je sprečila niz terorističkih napada u Zaporožju koje su, kako su naveli, planirala tri ukrajinska državljana po instrukcijama ukrajinskih tajnih službi.

"U Melitopolju su tri državljana Ukrajine privedena na putu ka mestu gde se očekivalo da podmetnu eksplozivnu napravu na jednoj od gradskih pijaca", navodi se u saopštenju Centra za odnose sa javnošću FSB, a prenosi agencija TAS.

Kako se navodi, dvojica od uhapšenih su ranije osuđivani za teške zločine počinjene u Ukrajini.

"Oni su priznali da su delovali po instrukcijama ukrajinskih specijalnih službi sa ciljem da zastraše civilno stanovništvo Zaporoške oblasti", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da su u automobilu uhapšenih pronađeni delovi improvizovane eksplozivne naprave i električnih detonatora, a u stanovima dva pištolja sa municijom. 

(Tanjug/Tas)

Kancelarija glavnog državnog tužioca Ukrajine saopštila je da se 329 dece trenutno smatra nestalim u Ukrajini, dok je 12.034 deportovano u Rusiju.

Podaci o deci pogođenoj ratom na dan 28. novembra 2022 – 329 je nestalo, 12.034 - deportovano, a 7.819 - pronađeno.

Naglašeno je da brojke nisu konačne jer se još radi na verifikaciji izveštaja koji dolaze sa linije fronta, kao i "iz okupiranih i oslobođenih delova Ukrajine".

Prema portalu ukrajinske vlade Children of war, 440 dece je poginulo u ratnim dejstvima, a 851 dete je prijavljeno kao povređeno.

Kancelarija generalnog tužioca izveštava o ukupno 1.291 stradalom detetu, od kojih je najveći broj u regionima Donjecka, Harkova i Kijeva.

(theguardian.com) 

Kremlj je saopštio da pozdravlja ponudu Vatikana da obezbedi pregovaračku platformu za rešavanje ukrajinskog sukoba, ali da je pozicija Kijeva to onemogućila.

Papa Franja je pre deset dana ponovio da je Vatikan spreman da učini sve što je moguće da posreduje i stavi tačku na sukob između Rusije i Ukrajine, u intervjuu za italijanski dnevnik Stampa.

(Reuters)

Deficit u energetskom sistemu Ukrajine povećan je na 27 odsto i vanredna isključenja na snazi su u celoj zemlji, saopštila je kompanija "Ukrenergo".

Do povećanja deficita došlo je zbog vanrednih isključenja blokova u nekoliko elektrana, a istovremeno potrošnja struje nastavlja da raste zbog pogoršanja vremenskih uslova, prenosi Interfaks Ukrajina.

(Interfaks Ukrajina, Tanjug)

Nuklearna elektrana u Zaporožju ostaje pod ruskom kontrolom, saopštila je u ponedeljak ruska vojna administracija grada Energodara, nakon što je visoki ukrajinski zvaničnik sugerisao da se ruske snage spremaju da je napuste.

"Mediji aktivno šire lažne podatke da Rusija navodno planira da se povuče iz Energodara i napusti (nuklearnu elektranu). Ova informacija nije tačna", saopštila je ruska administracija u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.

Šef ukrajinske državne kompanije za nuklearnu energiju rekao je u nedelju da postoje znaci da se ruske snage možda spremaju da napuste ogromnu nuklearnu elektranu u Zaporožju koju su zauzele u martu, ubrzo po početku rata.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je u ponedeljak da su ukrajinske snage krajem prošle nedelje uništile šest jedinica ruske vojne opreme i da je oko 30 ruskih vojnika povređeno u borbama kod Energodara.

(Reuters)