Čitaj mi!

Iz zarobljeništva pušteno 50 ruskih vojnika; Mišel u Pekingu pozvao Sija da "utiče" na Moskvu

Rat u Ukrajini – 281. dan. Upozorenja o vazdušnim napadima širom Ukrajine, prenosi Rojters. Kijev otpustio jednog od glavnih inženjera nuklearne elektrane u Zaporožju, optužujući ga za kolaboraciju sa ruskim snagama i izdaju. Kremlj osudio pozive EU da se osnuje tribunal koji bi se bavio ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Ukrajini.

Makron: Stojimo uz SAD u podršci Kijevu

Francuski predsednik Emanuel Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim američkim kolegom rekao je da su Pariz i Vašington saglasni da je potrebno da nastave da podržavaju Ukrajinu u njenom ratu protiv Rusije i da će biti tu kako bi se izgradio mir, kada dođe pravi trenutak.

"Kada bude pravi trenutak i pod uslovima koje će odrediti Ukrajinci, mi ćemo biti tu da pomognemo u izgradnji mira", rekao je Makron.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Podoljak: Od početka rata poginulo između deset i 13.000 ukrajinskih vojnika

Ukrajinske oružane snage su do sada izgubile između 10.000 i 13.000 vojnika u ratu protiv Rusije, rekao je u četvrtak ukrajinskoj televizijskoj mreži savetnik predsednika Mihailo Podoljak.

Kako navodi Rojters, to je prva zvanična procena mrtvih od kraja avgusta, kada je šef oružanih snaga rekao da je poginulo skoro 9.000 vojnika.

"Imamo zvanične podatke iz Generalštaba, imamo zvanične podatke iz najviše komande, a one iznose (između) 10.000 i 12.500 do 13.000 ubijenih", naveo je Podoljak u izjavi za Kanal 24.

"Otvoreni smo u razgovorima o broju mrtvih", dodao je Podoljak, rekavši da je više vojnika ranjeno nego što je umrlo.

Prošlog meseca američki najviši general procenio je da je ruska vojska izgubilo više od 100.000 svojih vojnika ubijenih i ranjenih u Ukrajini, i dodao da su oružane snage Kijeva "verovatno" pretrpele sličan nivo žrtava.

Savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič, govoreći u video-intervjuu u sredu, rekao je da je broj poginulih u Rusiji oko sedam puta veći od broja poginulih u Ukrajini.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Kličko preporučio Kijevljanima da se snabdeju vodom, hranom i toplom odećom

Gradonačelnik Kijeva poručio je stanovnicima ukrajinske prestonice da se snabdeju vodom, hranom i toplom odećom u slučaju potpunog nestanka struje izazvanog ruskim vazdušnim udarima, i dodao da bi trebalo da razmotre da se, ako su prilici, skolne kod prijatelja na periferiju grada.

Gradonačelnik Vitalij Kličko upozorio je da bi temperature u stanovima i kućama mogle naglo da padnu u slučaju "uništenja infrastrukture i potpune nestašice struje, vode, odvodnje i toplote".

"Temperatura u stanovima se možda neće mnogo razlikovati od spoljne temperature", rekao je bivši šampion u boksu na bezbednosnom forumu u Kijevu, gde su temperature oko -4 stepena Celzijusa.

Kličko je rekao i da bi grad morao da ispusti vodu iz sistema za grejanje kako bi sprečio trajna oštećenja, ukoliko dđe do prekida u snabdevanju toplotnom energijom ili vodom na temeraturama ispod nule.

"Ne bismo mogli da obnovimo sistem do proleća i to bi bio veliki izazov", dodao je Kličko.

Blokovi u nekoliko elektrana širom Ukrajine morali su ove nedelje da se isključe u hitnim slučajevima nakon niza ruskih raketnih udara.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Bajden i Makron: Rusija odgovorna za ratne zločine

Američki predsednik Džo Bajden i francuski predsednik Emanuel Makron sagasili su se da će Rusiju smatrati odgovornom za, kako su rekli, "široko dokumentovana zverstva i ratne zločine u Ukrajini", navela su dvojica lidera u saopštenju objavljenom nakon sastanka u Beloj kući.

(Reuters)

Lavrov: Proširenje NATO-a obezvredilo OEBS

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da su se u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju nagomilali veliki problemi, optužujući Zapad da odbacuje šansu da OEBS postane pravi most sa Rusijom posle Hladnog rata.

Poljska je ruskoj delegaciji uskratila vize da prisustvuje sastanku ministara inostranih poslova OEBS-a u Lođu u četvrtak i petak, i rekla da će umesto toga Moskvu predstavljati njen stalni predstavnik pri OEBS-u.

Na konferenciji za novinare koja se poklopila sa sastankom, Lavrov je izneo spisak ruskih istorijskih pritužbi prema Zapadu, rekavši da je „nepromišljeno proširenje" NATO-a obezvredilo osnovne principe OEBS-a od 57 zemalja, najvećeg evropskog organa za bezbednost i prava.

"Iskoristivši svoju brojčanu superiornost u ovoj organizaciji, Zapad već dugi niz godina pokušava da je privatizuje. Možda je ispravnije reći da pokušava da izvrši napad na preuzimanje OEBS-a, da ga potčini, 'tu poslednju platformu za regionalni dijalog'", rekao je Lavrov.

Kasnije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov upitan da li Rusija može da napusti panevropsko telo.

"Na osnovu pozicije koju zauzima OEBS, organizacija automatski gubi svoju delotvornost. I organizacija gubi priliku, ne rečima, već delima, da se bavi pitanjima bezbednosti i saradnje u Evropi", rekao je Peskov, prenose ruske novinske agencije.

Ukrajina je pozvala da se Rusija izbaci iz OEBS-a. Kijev se takođe usprotivio nazivu događaja na sastanku u Lođu koji se odnosio na to da se OEBS nalazi na raskrsnici.

"Usudio sam se da se ne složim sa nazivom. 'OEBS je na putu ka paklu' jer Rusija zloupotrebljava njegova pravila i principe", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Tviteru.

"Sve je pokušano u vezi sa Rusijom – da joj ugodi, umiri, da se bude fin, neutralan, da se angažuje. Suština je da bi za OEBS bilo bolje da nastavi bez Rusije", dodao je Kuleba.

Govoreći u Lođu, zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland rekla je da Rusija "očigledno nije uspela da razbije OEBS".

"Naprotiv, ova organizacija, kao i UN, rekla je 'ne' naporima Moskve da je podeli, da je parališe, da je uništi", rekla je Nulandova.

Rusija optužuje SAD za direktnu ratnu ulogu Ukrajine, ali kaže da je otvorena za potencijalne razgovore.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Mišel u Pekingu pozvao Sija da "utiče" na Moskvu

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ponovo je pozvao kineskog predsednika Si Đinpinga da iskoristi "uticaj" zemlje na Rusiju u vezi sa ratom u Ukrajini tokom posete Pekingu u četvrtak.

"Rat je oduzeo „mnogo vremena" tokom tročasovnog sastanka u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, gde se razgovaralo i o trgovini, klimi, ljudskim pravima, oporavku od kovida, Sinđangu i Tajvanu, rekao je Mišel novinarima putem video-linka.

"Pozvao sam predsednika Sija, kao i na našem samitu EU-Kina u aprilu, da iskoristi svoj uticaj na Rusiju kako bi poštovala povelju UN", rekao je Mišel.

"Predsednik Si je jasno stavio do znanja da Kina ne daje oružje Rusiji i da nuklearne pretnje nisu prihvatljive", naveo je predsednik Evropskog saveta.

Kineski državni mediji preneli su ranije tokom dana da je Si rekao Mišelu da će Kina ojačati stratešku komunikaciju i koordinaciju sa Evropskom unijom.

"Kina će ostati otvorena za evropske kompanije i nada se da će EU moći da eliminiše mešanje kako bi obezbedila fer i transparentno poslovno okruženje za kineske kompanije", rekao je Si Mišelu, prenela državna televizija Si-Si-Ti-Vi.

Ni Si ni Si-Si-Ti-Vi nisu obrazložili šta se mislilo pod "mešanjem".

Si je rekao da Kina i EU treba da ojačaju koordinaciju makroekonomske politike i komplementarne prednosti, da zajedno stvore nove motore rasta i obezbede sigurnost, stabilnost i pouzdanost industrijskih lanaca snabdevanja.

Predsednik Evropskog saveta je rekao da je Siju rekao i o poteškoćama sa kojima se suočavaju kompanije iz EU i investitori u Kini.

"Na evropskoj strani, pristup tržištu je veoma otvoren, dok je u Kini nekoliko sektora i dalje mnogo zatvorenije", rekao je Mišel. "Potreban nam je veći reciprocitet. Potreban nam je uravnoteženiji odnos."

Mišel, koji je boravio u jednodnevnoj poseti Kini, sastao se i sa premijerom Li Kećangom i Li Džanšuom, predsedavajućim stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa.

(Reuters)

Foto: EFE/XINHUA/DING LIN
Opširnije Kraće

Kijev: Ruske trupe se povukle na suprotnu stranu Dnjepra od Hersona

Ukrajinska vojska saopštila je da su se ruske trupe povukla iz gradova na suprotnoj obali reke Dnjepar od grada Hersona, što je prvi zvanični izveštaj iz Kijeva o povlačenju Rusije na sadašnjoj glavnoj liniji fronta na jugu.

U saopštenju se navode samo ograničeni detalji i ne pominje se da su ukrajinske snage prešle Dnjepar.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da da je Rusija pojačala granatiranje preko reke, ponovo uzrokujući nestanak struje u Hersonu, tri nedelje nakon što su ruske trupe napustile grad i pobegle preko reke.

Pošto je Rusija napustila Herson prošlog meseca, devet meseci nakon invazije na Ukrajinu, reka sada čini ceo južni deo fronta.

Rusija je već rekla civilima da napuste gradove u krugu od 15 kilometara od reke i povukla svoju civilnu upravu iz grada Nova Kahovka na obali.

"Smanjenje broja ruskih vojnika i vojne opreme primećuje se u naselju Oleški", saopštila je ukrajinska vojska, misleći na grad naspram grada Hersona, na suprotnoj strani porušenog mosta preko Dnjepra.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Preliminarni dogovor članica EU o ograničenju cene ruske nafte

Vlade Evropske unije su se preliminarno su se dogovorile o gornjoj granici cene ruske nafte iz koja se vadi iz mora, 60 dolara po barelu, uz mehanizam prilagođavanja kako bi gornja granica bila pet odsto ispod tržišne cene, rekao je diplomata EU.

"Poljska, koja se zalagala za što niži limit, kasnije će se izjasniti o sporazumu, koji bi trebalo da odobre sve vlade EU u pisanoj proceduri do petka", rekao je neimenovani diplomata za Rojters.

Kako je dodao, Poljska ima rok do 16 časova po srednjeevropskom vremenu da pristane na dogovor. "Ako to učini, pokrenuće se procedura za usvajanje dogovora do sutra".

Ruska nafta "ural" prodavala se danas na berzi po ceni od 70,3 dolara za barel.

Grupa sedam predložila je ograničenje cene ruske sirove nafte koja se vadi iz mora da bi se uticalo na prihod Moskve, a samim tim i njenu sposobnost da finansira rat, istovremeno izbegavajući globalni šok u snabdevanju, podseća britanska agencija.

(Reuters

Opširnije Kraće

Rusija: Iz ukrajinskog zarobljeništva vraćeno 50 ruskih vojnika

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je iz ukrajinskog zarobljeništva vraćeno 50 ruskih vojnika.

"Dana 1. decembra, kao rezultat pregovara, sa teritorije pod kontrolom kijevskog režima vraćeno je 50 ruskih vojnika, koji su u zatočeništvu bili u životnoj opasnosti", navelo je u saopštenju Ministarstvo odbrane, prenosi agencija RIA Novosti.

Dodaje se da će svim oslobođenima biti pružena neophodna medicinska i psihološka pomoć, kao i da će ruski vojnici vojno-transportnim avionima biti transportovani u Moskvu, gde će biti na lečenju i rehabilitaciji u medicinskim ustanovama Ministarstva odbrane.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Lavrov: Rusiju ne zanima na koliko će biti limitirana cena nafte

Moskvu ne interesuje nivo ograničenja cena ruske nafte koji predlažu Evropska unija i Grupa sedam (G7), jer će Rusija direktno sklapati poslove s kupcima, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On je ponovio stav Rusije da Moskva neće isporučivati naftu zemljama koje podržavaju ograničenje cena.

Prema agenciji Tas, šef ruske diplomatije je ocenio da pokušaji da se uvede gornja granica cene na rusku naftu šalje signal svim državama da se distanciraju od takvih instrumenata koje nameće Zapad.

!Ovo je svakako zanimljiv razvoj događaja koji, između ostalog, šalje veoma snažan dugoročni signal svim državama bez izuzetka da razmisle o napuštanju mehanizama koje Zapad nameće u okviru svojih sistema globalizacije", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare o pitanjima evropske bezbednosti.

(Rojters, Tanjug)

Opširnije Kraće

Upozorenja o vazdušnim napadima širom Ukrajine

Upozorenja o vazdušnim napadima izdata su danas širom Ukrajine nakon navoda ukrajinskih zvaničnika da Rusija priprema novi talas raketnih napada.

"U Ukrajini je na snazi opšta uzbuna za vazdušni napad. Idite u skloništa", napisala je pogranična služba zemlje na Telegramu.

Rusija je u oktobru pokrenula masivne vazdušne napade na ukrajinske gradove.

(Rojters)

Opširnije Kraće

Premijerka Litvanije: EU potrebno strpljenje za sankcije protiv Rusije

Premijerka Litvanije Ingrida Šimonite izjavila je da je Evropskoj uniji potrebno strpljenje za sankcije uvedene Rusiji zbog napada na Ukrajinu, jer će većina imati uticaj samo na srednji i dugi rok.

"Moja poruka je da je potrebno da imamo strpljenja. Jer ne postoje sankcije koje mogu da isključe Rusiju preko noći. To nije moguće, ne treba da tražimo ovo", rekla je na konferenciji Rojtersa "Nekst" premijerka Šimonite.

Ona je kazala da postoji široka saglasnost među članicama NATO-a da se ne vrši pritisak na Ukrajinu da pregovara i pozvala NATO da obezbedi protivvazdušnu odbranu ne samo istočnim članicama NATO-a, već i Ukrajini.

Govorila je i o eksploziji projektila u Poljskoj prošlog meseca u kojoj su poginule dve osobe.

"Što Ukrajina ima bolji sistem PVO, manja je verovatnoća da će se desiti takvi incidenti... Važno je da NATO obezbedi Ukrajini pristojan vazdušni odbrambeni sistem", rekla je litvanska premijerka.

Litvanija će sledeće godine biti domaćin samita zemalja članica NATO-a.

Kako je rekla, Litvanija i druge baltičke države, Letonija i Estonija, kojima se nekada vladalo iz Moskve, a sada su deo i NATO-a i EU, bile su bolje pripremljene da izdrže ruski napad od invazije 24. februara na Ukrajinu.

"Međutim, izbor ruskog predsednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu izazvao je strah da bi to mogao učiniti i na Baltiku. Teško je reći da postoji nešto što ne bi uradio", rekla je Šimonite.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Švajcarska zamrznula 7,9 milijardi dolara ruske imovine

Švajcarska je saopštila da je zamrznula 7,9 milijardi dolara ruske imovine kao odgovor na rat u Ukrajini.

Iznos je veći od iznosa koji je objavio Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO) u julu.

Švajcarska je omiljena destinacija za bogate Ruse i njihovu imovinu, a takođe je zaplenjeno 15 nekretnina u ruskom vlasništvu.

Bankama u zemlji zabranjeno je da primaju depozite od ruskih državljana ili ljudi ili entiteta sa sedištem u Rusiji, u iznosu većem od 100.000 švajcarskih franaka.

(Gardijan)

Opširnije Kraće

Borelj: Ruska agresija na Ukrajinu kršenje principa na kojima je zasnovan OEBS

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da "ruska agresija na Ukrajinu, sistematično uništavanje civilne infrastrukture i korišćenje zime kao oružja sa ciljem da se narodu te zemlje uvedu mrak i hladnoća, predstavlja ratni zločin i kršenje međunarodnog prava kao i principa na kojima je zasnovan OEBS".

"Rusija je dovela rat u Evropu, a pošto nije uspela da pokori Ukrajinu, sada uništava sistematično svu civilnu infrastrukturu", rekao je Borelj novinarima na Savetu ministara država članica OEBS-a koji je danas počeo u Lođu u Poljskoj.

Dodaje da će EU podržati Međunarodni krivični sud koji već sarađuje sa ukrajinskim tužiocima.

"Šaljemo dodatnih milion evra za deminiranje u Ukrajini, a Evropska unija će podržati Međunarodni krivični sud koji već uveliko radi sa ukrajinskim tužiocima kako bi prikupili dokaze o zločinima. To treba da bude odobreno od država članica unije i potrebno je da obezbedimo podršku u Ujedinjenim nacijama sa velikim brojem zemalja", rekao je Borelj.

Borelj je rekao da je potrebno izgraditi novi bezbednosni okvir nakon što je Rusija srušila postojeći.

Visoki predstavnik EU je ponovio da Rusija mora da plati za štetu koju je nanela Ukrajini i za razaranje civilne infrastrukture koja je uništena tokom sukoba.

Borelj je rekao da je do sada EU zaplenila više od 20 milijardi dolara sredstava koja su pripadala ruskim oligarsima.

"Pored tih sredstava, blokirano je i 300 milijardi dolara koji pripadaju Ruskoj Federaciji. Taj novac bi trebalo upotrebiti za obnovu Ukrajine. On je trenutno blokiran i potrebno je istražiti sve pravne okvire kako bi bio i zaplenjen", naveo je Borelj.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Lukašenko: Ukrajina koristi svaki izgovor da uvuče NATO u sukob

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da Ukrajina koristi svaki izgovor da uvuče snage zemalja članica NATO-a u sukob, dok Belorusija beleži porast provokacija u blizini svoje granice.

"Sve agencije za sprovođenje zakona primećuju povećanje broja provokacija u blizini državne granice. Ukrajina najverovatnije pokušava da iskoristi svaki izgovor da u sukob uvuče trupe zemalja članica NATO-a. Sve to potvrđuje nedavni pad rakete na teritoriju Poljske", rekao je Lukašenko na sastanku sa vojnim i bezbednosnim zvaničnicima, prenela je novinska agencija Belta.

Kako je rekao, Belorusija je u stanju da odvrati potencijalnog neprijatelja od upotrebe vojne sile protiv zemlje.

"Do sada smo uspeli da odvratimo potencijalnog neprijatelja od upotrebe vojne sile protiv Belorusije", rekao je Lukašenko.

Dodao je da je ipak neophodno stalno pratiti, gledati i ne propustiti znakove koji bi ukazivali na direktnu pripremu za agresiju na Belorusiju.

Kazao je da zapadne države nastavljaju da jačaju vojni potencijal svojih oružanih snaga, modernizuju infrastrukturu na teritoriji susednih zemalja i povećavaju intenzitet aktivnosti operativne i borbene obuke.

"Sve to dovodi do eskalacije ionako složene vojnopolitičke situacije oko naše zemlje i u regionu u celini", rekao je Lukašenko.

Takođe je rekao da se sve češće čuju pozivi odbegle opozicije na preuzimanje vlasti silom i terorističke napade na teritoriji Belorusije.

"Neki od ovih begunaca nisu samo izdajnici, već apsolutni ekstremisti. Ne mogu drugačije da ih nazovem. Oni otvoreno, bez stida, pozivaju na udare po ciljevima na teritoriji naše zemlje. Čak zaboravljaju da im rođaci žive na teritoriji Belorusije", kazao je predsednik Belorusije.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Japan zabrinut zbog zajedničkog leta kineskih i ruskih aviona

Portparol japanske vlade Hirokazu Macuno rekao je danas da je Japan diplomatskim putevima izrazio zabrinutost ruskim i kineskim vlastima zbog zajedničkog leta vojnih aviona te dve zemlje u sredu u blizini Japana.

"Učestalost i širenje ovakvih aktivnosti u blizini naše zemlje izaziva našu zabrinutost u pogledu bezbednosti", rekao je Macuno, a prenosi Rojters.

Japanske vlasti su juče saopštile da se dva kineska i dva ruska bombardera nadletala Japansko more.

"Pažljivo ćemo pratiti razvoj saradnje Rusije i Kine, uz osećanje zabrinutosti", rekao je Macuno i dodao da će Japan "odlučno štititi svoje teritorije".

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruski bombarderi Tu-95MS i kineski vojni avioni H-6 leteli nad Japanskim i Južnim kineskim morem oko osam sati i da je let obavljen "u skladu sa međunarodnim pravom i bez upada u vazdušne prostore".

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je danas naglasio da "Južno kinesko more postaje region gde NATO želi da podigne tenzije", preneo je Tas.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Ukrajina otpustila inženjera iz nuklearke u Zaporožju

Ukrajina je otpustila jednog od glavnih inženjera nuklearne elektrane u Zaporožju, optužujući ga za kolaboraciju sa ruskim snagama i izdaju, saopštilo je državno preduzeće Energoatom.

Do ovog poteza došlo je dan nakon što je Moskva postavila Jurija Černičuka za direktora najveće nuklearne elektrane u Evropi.

(Reuters) 

Kremlj: Nelegitimni planovi EU o osnivanju tribunala za ratne zločine

Kremlj je osudio pozive EU da se osnuje tribunal koji bi se bavio ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da takvo telo ne bi imalo legitimitet i da je neprihvatljivo za Moskvu.

"Što se tiče pokušaja da se uspostavi neka vrsta tribunala, on neće imati nikakav legitimitet i mi ga nećemo prihvatiti, osudićemo ga", rekao je Peskov novinarima, a prenosi Interfaks.

U odgovoru na pitanje kako bi Kremlj reagovao na takve akcije, Peskov je rekao da ruski istražitelji rade na otkrivanju zločina "kijevskog režima".

"Veoma je važno da se svemu ovome dodaju i podaci o zločinima koje je režim počinio od 2014. godine i na koje, na našu žalost, nismo videli ni kritiku Zapada", dodao je portparol Kremlja.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je juče da će Evropska unija pokušati da uspostavi specijalizovani sud, uz podršku Ujedinjenih nacija, za istragu i krivično gonjenje navodnih ratnih zločina koje je Rusija počinila u Ukrajini.

Kako je rekla, EU nastavlja da pruža podršku Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), tako da predlaže osnivanje specijalizovanog suda, uz podršku Ujedinjenih nacija, koji će istraživati i krivično goniti "zločine agresije Rusije".

(Reuters)

Opširnije Kraće

Lavrov: Cela EU pod kontrolom SAD

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je na konferenciji za medije o evropskoj bezbednosti da neće biti obnavljanja prethodnih odnosa sa Zapadom. Ističe da je saradnja moguća jedino ako je zasnovana na novim principima.

Dodaje da se NATO vratio prioritetima Hladnog rata, jer žele da drže Ruse van Evrope, a Amerikance u Evropi, i nalašava da je cela Evropska unija sada pod kontrolom SAD, prenose RIA Novosti.

"Sećamo se kako je nastao NATO: kada je prvi generalni sekretar Alijanse, gospodin Ismej, smislio formulu 'Držite Ruse podalje od Evrope, Amerikance u Evropi, a Nemce pod kontrolom.' Ovo što se sada dešava apsolutno znači vraćanje NATO-a onim konceptualnim prioritetima koji su razvijeni pre 70 godina", rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Zapad sve više uvlači Ukrajinu u NATO, "što je bila očigledna crvena linija, čega su svesni već dugi niz godina".

"Predložili smo da se odustane od širenja NATO-a i da se dogovorimo o konkretnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, Rusiju i EU. Nije bilo diskusije, na naš poziv na konstruktivan pristup ovoj situaciji rečeno nam je samo jedno: svaka zemlja, pre svega Ukrajina, ima pravo da uđe u NATO i niko tu ne može ništa da uradi", istakao je Lavrov.

(Tanjug/Tas)

Zelenski: Šest miliona stanovnika Ukrajine bez struje

Skoro šest miliona ljudi u Ukrajini nema struju, saopštio je kasno sinoć ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Ukrajinska državna služba za vanredne situacije saopštila je da je devet osoba poginulo u požarima, nakon što su prekršili bezbednosna pravila u pokušaju da zagreju svoje domove nakon ruskih napada na elektroenergetske objekte.

(Rojters

Opširnije Kraće

Zelenski: Pozivam Maska da dođe u Kijev

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je američkog milijardera i vlasnika Tvitera Ilona Maska da poseti Ukrajinu.

"Ako gospodin Mask želi da shvati šta je Rusija uradila ovde, neka dođe u Ukrajinu i vidi to svojim očima. Posle toga ćete nam reći kako da okončamo ovaj rat, ko ga je započeo i kada to možemo da završimo", rekao je Zelenski putem video-linka gostujući na konferenciji Njujork tajmsa, prenosi ukrajinska Pravda.

Kijevski list dodaje da je Mask, koji je u prvim danima rata podržao Ukrajinu obezbeđivanjem satelitskog Interneta "Star link", 222. dana nakon napada Rusije predložio je Ukrajini da kapitulira i pitao pratioce na Tviteru da li se slažu sa njegovom "vizijom" mira, na koji način bi moglo da dođe do okončanja sukoba.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Kineski ambasador u Francuskoj: Kina ne isporučuje oružje Rusiji

Kina ne snabdeva Rusiju oružjem, rekao je kineski ambasador u Francuskoj Lu Ša.

"Ne. Mislim da Rusiji nije potrebno kinesko oružje", rekao je ambasador u intervjuu za televiziju BFM odgovarajući na pitanje da li Kina isporučuje oružje Rusiji.

Juče je istakao da Kina zadržava neutralnu poziciju povodom sukoba u Ukrajini i da se zalaže za njegovo mirno rešenje.

"Mi želimo mir. Naš stav o Ukrajini je da unapredimo pregovarački proces", dodao je Ša.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Ne prestaju sukobi u Ukrajini, ali se postepeno stabilizuje snadbevanje strujom. Moskva tvrdi da su Ukrajinci pogodili elektranu u ruskoj regiji Kursk. NATO iz Bukurešta poručuje da će pomagati Ukrajini koliko god treba.

U fokusu dvodnevnog sastanka ministara zemalja NATO-a je podrška Ukrajini i ograničavanje uticaja Rusije u njenom susedstvu. Američki državni sekretar oštro je osudio ruske napade na civile i elektroenergetsku mrežu Ukrajine, nazivajući ih varvarskim činom.

"Znamo za taktiku predsednika Putina – da se Ukrajinci smrznu i gladuju, da budu proterani iz domova, da Evropa i svet ostanu bez energenata i hrane i da naša koalicija bude podeljena. Njegova strategija nije i neće uspeti", tvrdi Entoni Blinken.

Ukrajini je Alijansa obećala dodatne isporuke oružja i energetske opreme. Još nema potvrde da li se obećanje odnosi i na američki PVO sistem "patriot", koji Ukrajina uporno traži od zapadnih partnera.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kaže da će saveznici nastaviti da šalju oružje Kijevu i da još mnogo treba uraditi do punopravnog članstva Ukrajine u NATO-u.

Moskva upozorava da bi slanjem "patriota" Ukrajini Alijansa postala legitimna meta ruske vojske.

"Formulacija zajedničke izjave govori da je NATO apsolutno nezainteresovan za političko i diplomatsko rešenje. To uključuje davanje blanko podrške režimu u Kijevu i demonizovanje Rusije, kako bi se opravdalo samo postojanje Alijanse", kaže portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova.

Evropska unija namerava da uspostavi specijalni sud za ruske zločine u Ukrajini. Brisel želi da upotrebi zamrznutu rusku imovinu za obnovu Ukrajine.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručuje da sukob nuklearnih sila treba izbeći po svaku cenu.