Rusija ne prihvata nametnutu cenu nafte; Makron: Zapad bi trebalo da odgovori na potrebe Moskve za bezbednosnim garancijama

Rusija će prestati da isporučuje naftu evropskim zemljama nakon što se Evropska unija složila da uvede gornju granicu cene ruske nafte, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov.

"Počevši od ove godine, Evropa će živeti bez ruske nafte. Moskva je već jasno stavila do znanja da neće isporučivati naftu onim zemljama koje podržavaju antitržišno ograničenje cena", napisao je Uljanov na Telegramu, preneo je Tas.

Ruski izaslanik je, takođe, rekao da će EU uskoro optužiti Rusiju da koristi naftu kao oružje.

(Tas, Tanjug)

Granica od 60 dolara za rusku naftu koju su dogovorile EU, G7 i Australija nije ozbiljna i neće učiniti malo da odvrati Rusiju od vođenja rata u Ukrajini, smatra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Mera ima za cilj da smanji prihod Rusije od prodaje nafte, uz sprečavanje skoka globalnih cena.

"Ne biste to nazvali ozbiljnom odlukom da se postavi takvo ograničenje za ruske naftu, što je prilično udobno za budžet ‘terorističke države‘", rekao je Zelenski u redovnom video-obraćanju.
Ističe da je samo je pitanje vremena kada će ipak morati da se koriste "jači alati". "Šteta što će ovo vreme biti izgubljeno", dodaje Zelenski.

(Reuters)

Španska policija saopštila je da je šest bombi sa pismom koje su poslednjih dana, između ostalog, poslate na madridske adrese ambasada SAD i Ukrajine, kao i španskog premijera Pedra Sančeza poslate iz Valjadolida, grada na severu zemlje, izvestio je list Mundo.

Pisma-bombe stigle su i na adrese vladine kancelarije, satelitske kompanije Evropske unije i ambasadu SAD između 24. novembra i 2. decembra.

Ankara pritiska tu skandinavsku zemlju da ispuni njene zahteve u zamenu za članstvo u NATO-u.

Mahmut Tat je tražio azil u Švedskoj 2015. nakon što je u Turskoj osuđen na šest godina i 10 meseci zatvora zbog navodnih veza sa PKK. Njegov poslednji zahtev za azil prošle godine je odbila Švedska agencija za migracije.

Ministarka za migracije Marija Malmer Stenergard rekla je za švedski javni servis SVT da vlada nije igrala nikakvu ulogu u odluci.

„Radi se o slučaju deportacije gde je pojedincu odbijen zahtev za azil", rekla je ona za SVT. „Vlada nema nikakvu ulogu u odlučivanju o zahtevima za azil", dodala je švedska ministarka.

Turska državna televizija TRT javil je je da je Tat u subotu poslat u istanbulski zatvor. Švedske vlasti nisu odmah bile dostupne za komentar.

Švedska i Finska su u maju podnele zahtev za pridruživanje NATO-u kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali su naišle na primedbe Turske, koja je optužila dve zemlje za skrivanje militanata iz zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i drugih grupa.

Turska je u sredu saopštila da su Švedska i Finska postigle napredak ka članstvu u NATO-u, ali da i dalje moraju da učine više da bi zadovoljile zahteve Ankare u borbi protiv militantnih grupa.

(Reuters)

Novi kompleks u obliku latiničnog slova "U" nalazi se u blizini centra grada. Na njegovom krovu vide se crveno-plava zvezda ruske vojske na beloj pozadini sa natpisom: "Za narod Marijupolja".

Moskovske snage su držale grad u opsadi skoro tri meseca ranije ove godine, a stalna artiljerijska paljba ostavila je veliki deo grada u ruševinama.

Ukrajinski zvaničnici procenili su prošlog meseca da je u napadima ubijeno oko 25.000 civila, dok su Ujedinjene nacije saopštile da su potvrdile smrt 1.348 civila, ali je pravi broj žrtava "verovatno više hiljada".

Čini se da slike gradskog groblja pokazuju da je prošireno. Ruske trupe su navodno poslednjih meseci uklanjale tela iz uništenih zgrada i odvozile ih na groblje. Analiza slika koje je prikupila emisija Bi-Bi-Sija, "Panorama", pokazala je da je na groblju iskopano 1.500 novih grobova.

Veliki zaštitni paravan je takođe postavljen oko ostataka gradskog pozorišta, gde su, kako se veruje, poginule na stotine ljudi nakon raketnog napada ruskih snaga 18. marta.

Ukrajinski zvaničnici procenjuju da je do 90 odsto gradske infrastrukture uništeno ruskim bombardovanjem, a nove slike sugerišu da je ruska vojna uprava ruši mnoge stambene zgrade koje se ne mogu obnoviti.

(bbc.com)

U intervjuu za kanal TF1 snimljenom tokom njegove posete SAD, Makron je rekao da Evropa treba da pripremi svoju buduću bezbednosnu arhitekturu.

"To znači da je jedna od suštinskih tačaka na koje moramo da se pozabavimo - kao što je predsednik (Vladimir) Putin uvek govorio - strah da će NATO doći tik pred njegova vrata i raspoređivanje oružja koje bi moglo da ugrozi Rusiju", rekao je Makron.

"Ta tema će biti deo tema za mir, tako da treba da pripremimo šta smo spremni da uradimo, kako štitimo naše saveznike i države članice i kako da damo garancije Rusiji onog dana kada se vrati za pregovarački sto", rekao je Makron.

Rusija i SAD su ove nedelje saopštile su da su u principu otvorene za razgovore, iako je američki predsednik Džo Bajden rekao da će razgovarati sa Putinom samo ako šef Kremlja pokaže da je zainteresovan za okončanje rata. Ukrajina kaže da su pregovori mogući samo ako Rusija prestane da napada i povuče svoje trupe.

Mnogi u Ukrajini i na Zapadu se oštro protive bilo kakvim pregovorima sa Putinom koji bi ga, kako tvrde, "nagradili ustupcima" nakon skoro deset meseci rata, posebno pošto je Ukrajina potisnula ruske snage sa velikih područja u poslednja tri meseca.

Ali Makronove primedbe sugerišu da je saosećajan sa potrebom Moskve za bezbednosnim garancijama - zahtevom koji je bio u fokusu intenzivne, ali neuspešne diplomatije uoči rata.

Osmog februara, samo nekoliko nedelja pre ruske invazije, Putin je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makronom u Moskvi rekao da će Rusija nastaviti da pokušava da dobije odgovore od Zapada na svoja tri glavna bezbednosna zahteva – nema više proširenja NATO-a, nema raspoređivanja raketa u blizini njenih granica, i smanjenje vojne infrastrukture NATO-a u Evropi na nivo iz 1997. godine.

Vašington je tada rekao da ruski zahtevi nisu "polazna osnova za pregovore".

(Reuters)

Tas je citirao portparola Kremlja Dmitrija Peskova koji je rekao da se Moskva pripremila za ograničenje cena i da ga analizira.

"Nećemo prihvatiti ovo ograničenje", rekao je Peskov. Dodao je da će analiza biti brzo obavljena i da će Moskva tada reći kako će reagovati.

Evropska unija u petak je formalno potvrdila odluku o uvođenju ograničenja cene za naftu koja se transportuje morskim putem iz Rusije od 60 dolara po barelu.

Borci Oružanih snaga Ruske Federacije nastavljaju da drže linije u regionu Zaporožja i sprečavaju bilo kakve pokušaje proboja Oružanih snaga Ukrajine, izjavio je vršilac dužnosti načelnika regiona Jevhen Balicki na Telegram kanalu.

(Izvestija) 

Zvaničnici Hersonske oblasti saopštili su da će pomoći građanima da se evakuišu sa delova teritorije koja je pod kontrolom ruskih snaga na istočnoj obali reke Dnjepar zbog mogućeg intenziviranja sukoba.

Regionalni načelnik Jaroslav Januševič rekao je da su zvaničnici privremeno ukinuli zabranu prelaza da bi se omogućilo Ukrajincima koji žive u selima preko reke da pređu Dnjepar do ponedeljka.

Madrid je obećao da će Kijevu isporučiti šest jedinica tog sistema.

(Gardijan) 

U Kijevu i Kijevskoj oblasti na snazi su vanredna isključenja struje, saopštila je kompanija Kijevske elektromreže. Nadležni čine sve da se situacija što pre stabilizuje, prenosi Ukrinform.

Ranije su ukrajinske vlasti saopštile da su raketni napadi ruskih snaga 23. novembra doveli do privremenog prestanka rada svih nuklearnih elektrana i većine termo i hidroelektrana.

U napadima su oštećeni i objekti za prenos električne energije.

(Ukrinform) 

Ograničenje cene ruske nafte, koje su uveli SAD i njeni partneri, u praksi znači da se osnovni principi slobodnog tržišta zapravo preoblikuju, saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu navodeći da to neće smanjiti potražnju za ruskom naftom.

"Stratezi u Vašingtonu, koji se kriju iza plemenitih slogana o osiguravanju energetske stabilnosti za zemlje u razvoju, ćute pred činjenicom da trenutna neravnoteža na energetskim tržištima proizilazi iz njihovih loše osmišljenih postupaka. Pre svega, mislimo na sankcije prema Rusiji i zabranu uvoza energenata iz naše zemlje", navela je ambasada, preneo je Tas.

Ambasada dodaje da kolektivni Zapad pokušava da reši probleme koje je sam kreirao.

(Tanjug) 

Ograničenje cene ruske sirove nafte transportovane morem koje su u petak odobrile EU, Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) i Australija, trebalo bi bude spušteno na 30 dolara po barelu, da bi se još teže pogodila ruska ekonomija, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.

Jermak je napisao na Telegramu da bi bilo neophodno da se cena ruske sirove nafte spusti i na 30 dolara po barelu "da bi se ruska neprijateljska ekonomija brže uništila", preneo je Rojters.

(Rojters)

Više od 1.100 Ukrajinaca nalazi se na vojnoj obuci u Evropskoj uniji, u sklopu Misije vojne pomoći Evropske unije za podršku Ukrajini (EUMAM), rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

"Danas, EUMAM je postigao svoj puni operativni kapacitet, 1.100 vojnika se već obučava. Misija će osigurati da se kroz obuku ispune potrebe Ukrajinaca, a EU će obezbediti sredstva u iznosu od 16 miliona evra za smrtonosnu vojnu opremu u trenažne svrhe", naveo je Borelj na Tviteru.

Evropski lideri objavili su pokretanje EUMAM Ukrajina u novembru, za obuku 15.000 ukrajinskih vojnika tokom 24 meseca, podseća agencija Tas.

U te svrhe, biće iskorišćeno 106,7 miliona evra.

(RTS, Tanjug) 

Evropska unija je prethodno formalno potvrdila odluku o uvođenju ograničenja cene za naftu koja se transportuje morskim putem iz Rusije, objavila je Češka koja predsedava EU, preneo je Rojters.

"Ambasadori su upravo postigli dogovor o ograničenju cene ruske nafte koja se transportuje morskim putem", navela je Češka.

Sledi pisana procedura, a odluka će stupiti na snagu objavljivanjem u Službenom listu, saopštila je Češka.

(Tanjug)