Bajden: Vašington neće slati F16 Kijevu; Ruska vojska: Postepen napredak u istočnoj Ukrajini

Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da Vašington neće slati borbene avione F16 Ukrajini.

Bajden je naveo da će posetiti Poljsku, ali da ne zna kada.

En-Bi-Si njuz izvestio je prošle nedelje da Bajden razmatra put u Evropu, moguće i Poljsku.

(Rojters) 

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak optužio je MOK za promociju "nasilja, masovnih ubistava, uništavanja" i dodao da bi rusko prisustvo na Olimpijskim igrama predstavljalo davanje Moskvi "platforme za promovisanje genocida".

"MOK najoštrije odbacuje ovu i druge klevetničke izjave", navodi se u saopštenju MOK-a. One ne mogu poslužiti kao osnova za bilo kakvu konstruktivnu diskusiju, dodaje se u saopštenju.

(Reuters)

Ben Volas, britanski ministar odbrane rekao je da će tenkovi "čelendžer" koje je London obećao Kijevu biti na liniji fronta pre leta, ne dajući tačan datum.

Upitan u parlamentu kada će 14 tenkova "čelendžer" koje je dogovorio da isporuče biti raspoređeno na bojno polje, Volas je rekao da će se "to desiti do leta ili maja - verovatno pred Uskrs".

Prošle nedelje britanske vlasti saopštile su da je plan da tenkovi stignu u Ukrajinu do kraja marta.

(Reuters)

Predsednik DNR-a, koja je proglasila nezavisnost, Denis Pušilin tvrdi je da su ruske trupe obezbedile svoje uporište u Ugledaru, grada kod rudnika uglja.

Sa druge strane, generalštab ukrajinske vojske saopštio je da je Rusija izvela vazdušne udare i tri raketna udara u poslednja 24 sata, jedan od njih na Harkov na severoistoku Ukrajine.

Takođe, u saopštenju se ističe da nastavlja ofanzivne operacije u oblastima Bahmuta, Avdijevke i drugom mestima u istočnoj Ukrajini, navodi se u saopštenju.

Kijev tvrdi i da su njegove snage odbile napade na Ugledar i Blahodatne, selo severno od Bahmuta.

(Reuters)

Lekornu je to rekao nakon sastanka sa svojim australijskim kolegom Ričardom Marlesom, prvim zajedničkim pregovorima na visokom nivou otkako je Kanbera odustala od sporazuma o odbrani sa Parizom u korist povezivanja sa Britanijom i SAD pre dve godine, navodi Rojters.

(Reuters)

I ukrajinske i ruske snage su tokom 11 meseci rata koristile širok spektar bespilotnih letelica u izviđačke i ofanzivne svrhe.

„U 2023. povećavamo nabavku bespilotnih letelica za Oružane snage Ukrajine", napisao je Reznikov na Fejsbuku.

Ukrajina je dobila značajan broj bespilotnih letelica od svojih partnera, od turske raketno opremljene "barjaktar TB2" do norveške izviđačke bespilotne letelice "black hornet", koja je ima masu manju od 33 grama.

Kijev sada nastoji da podstakne domaću proizvodnju kako bi izgradio ono što su zvaničnici označili kao "vojsku dronova".

Ukrajinska vojska je prošle nedelje objavila da će početi da osniva kompanije za jurišne bespilotne letelice u okviru svojih oružanih snaga, a Reznikov je rekao da je Ministarstvo odbrane primilo prijave koje predlažu 75 različitih dronova ukrajinske proizvodnje.

"Nakon konsultacija sa Generalštabom Oružanih snaga, nakon testiranja, Ministarstvo odbrane je već zaključilo 16 državnih ugovora sa ukrajinskim proizvođačima bespilotnih letelica", naveo je Reznikov.

(Reuters)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se sa danskom premijerkom Mete Frederiksen tokom posete južnom ukrajinskom gradu Nikolajevu.

Na video-snimku koji je na društvene mreže postavila kancelarija Zelenskog, predsednik Ukrajine se rukuje sa Frederiksenovom na ulici pokrivenoj snegom pre nego što su ušli u bolnicu gde su posetili vojnike ranjene tokom sukoba sa Rusijom, preneo je Rojters.

"Za naše vojnike je važno da dobiju ne samo fizičku, već i psihičku rehabilitaciju", napisao je Zelenski na Telegramu.

Kancelarija Zelenskog nije iznela detalje o tome o čemu su predsednik Ukrajine i premijerka Danske razgovarali.

Ministarstvo odbrane Danske saopštilo je ranije ovog meseca da će Danska donirati Ukrajini 19 haubica "cezar" francuske proizvodnje.

(Reuters)

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima da ono što je Džonson rekao nije istina, ili "tačnije, laž".

Boris Džonson je rekao da je Vladimir Putin tvrdio da je mogao da pošalje projektil da pogodi Britaniju "u roku od jednog minuta", u telefonskom pozivu neposredno pre invazije na Ukrajinu.

Rusija nikada nije odbila da učestvuje u ravnopravnom dijalogu sa svojim evropskim partnerima, niti da traži načine za rešavanje bezbednosnih pitanja, izjavio je šef ruske diplomatije Segrej Lavrov.

"Nikada nismo preskočili ni ravnopravan dijalog sa našim evropskim partnerima, niti traženje načina za rešavanje bezbednosnih pitanja. Nadamo se da ćemo pre ili kasnije videti političke snage u Evropi koje će moći da polaze od sopstvenih nacionalnih interesa, a ne ambicija da se dopadnu nekome preko okeana. Onda ćemo naći sa kim da se dogovorimo", kazao je Lavrov.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je za Politiko da želi da se zemlja pridruži Evropskoj uniji u roku od dve godine.

"Imamo veoma ambiciozan plan da se pridružimo Evropskoj uniji u naredne dve godine. Tako da očekujemo da ove godine već možemo imati preliminarnu fazu pregovora."

Šmihal se osvrnuo i na pitanje korupcije u Ukrajini. On je insistirao na tome da vlada Zelenskog ozbiljno shvata korupciju.

"Imamo pristup nulte tolerancije prema korupciji. Nažalost, korupcija se nije rodila juče, ali smo sigurni da ćemo iskoreniti korupciju", rekao je Šmihal, ukazujući na "munjevitu brzinu" kojom su zvaničnici smenjeni ovog meseca.

(Politiko) 

Uzbuna za vazdušnu opasnost proglašena u nekoliko južnih regiona Ukrajine, uključujući Odesu, Nikolajev, Herson i Dnjepropetrovsk.

Uzbune su svakodnevne u Ukrajini, nisu naznaka sigurnog udara, već upozorenje stanovnicima da se sklone.

Vjačeslav Gladkov, guverner Belgorodske oblasti u Rusiji, napisao je na Telegramu da se granatiranje odvija u Bezljudovki, koja se nalazi na severu ukrajinske oblasti Harkov.

"Prema preliminarnim podacima, poginule su dve osobe od rana dobijenih od  gelera. Na lice mesta izašle su medicinske i operativne službe", napisao je Gladkov.

Slovenačka obaveštajno-bezbednosna služba, u saradnji sa Nacionalnim istražnim biroom, otkrila je i uhapsila u Ljubljani dvojicu stranih državljana za koje se sumnja da su ruski špijuni.

Osumnjičeni su uhapšeni u iznajmljenoj kancelariji u poslovnoj zgradi u Ljubljani, prenosi slovenačko Delo.

Pretkrivični postupak je pokrenut u Okružnom državnom tužilaštvu u Ljubljani na osnovu saopštenja slovenačke Obaveštajno-bezbednosne službe Sova.

(Delo) 

Nemački kancelar Olaf Šolc reagovao je sa nerazumevanjem na raspravu o isporuci borbenih aviona Ukrajini, što Kijev zahteva od kada je nemačka vlada obećala isporuku 14 tenkova "leopard 2".

Šolc je upozorio na "takmičenje u tome ko nudi više", u kojem su "u prvom planu domaći politički motivi umesto podrške Ukrajini". Kada je reč o važnim pitanjima kao što su isporuke oružja, Šolc je istakao da "to mora biti stvar činjenica i racionalnih razmatranja".

Prema njegovom mišljenju, uprkos obimnim isporukama oružja, Nemačka ne učestvuje u ukrajinskom ratu.

"To je rat između Rusije i Ukrajine", rekao je Šolc tokom boravka u Argentini.

Dodao je da se to ne menja bez obzira na to da li Nemačka Ukrajini pružao finansijsku, humanitarnu pomoć ili oružje.

Šolc je istakao da će Nemačka učiniti sve da ne dođe do eskalacije koja vodi u rat između Rusije i zemalja NATO-a.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova odbacio je trenutno mogućnost razgovora sa Ukrajinom ili njenim zapadnim saveznicima.

S obzirom na to da su SAD odlučile da isporuče tenkove Ukrajini, nema smisla da Rusija razgovara sa Kijevom ili njegovim zapadnim "gospodarima"", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Rjabkov je rekao da niko na zapadu nije pokrenuo bilo kakvu ozbiljnu inicijativu za rešavanje ukrajinske krize.

Ruski zvaničnik je dodao da će biti potrebno puno "malih koraka" da bi se Moskva i SAD približile bilateralnim pitanjima.

"Nadamo se da će nam taktika malih koraka omogućiti da dođemo do obostrano prihvatljivih rešenja o najvažnijim bilateralnim pitanjima", rekao je Rjabkov.

(Ria Novosti) 

Erdoganova izjava usledila j nekoliko dana nakon što je Ankara suspendovala pregovore o pridruživanju NATO-u sa dve zemlje.

Finska i Švedska su odustale od decenija vojnog nesvrstavanja i podnele zahtev za pridruživanje odbrambenom savezu, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Turska i Mađarska su jedine članice koje nisu ratifikovale dve kandidature glasanjem u parlamentu.

"Ako je potrebno, možemo dati drugačiji odgovor u vezi sa Finskom", rekao je Erdogan.

On je takođe ponovio svoj zahtev da Švedska preda osumnjičene koje traži Ankara.

"Ako želite da se pridružite NATO-u, predaćete nam te teroriste", rekao je Erdogan.

Švedska ima veću kurdsku dijasporu od Finske i ozbiljniji spor sa Ankarom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pozvao saveznike Ukrajine da ubrzaju snabdevanje novim oružjem kako bi pomogli njegovim snagama da prevaziđu rusku invaziju.

"Brzina snabdevanja je bila i biće jedan od ključnih faktora u ovom ratu. Rusija se nada da će odugovlačiti rat, da će iscrpiti naše snage. Moramo da ubrzamo događaje, da ubrzamo snabdevanje i otvaranje novih neophodnih opcija naoružanja za Ukrajinu", poručio je Zelenski.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je Južnu Koreju da poveća obim podrške Ukrajini, pozivajući se na druge zemlje koje su promenile svoju politiku neslanja oružja zemljama u sukobu.

Južna Koreja je potpisala velike sporazume o isporuci tenkova, aviona i drugog naoružanja Poljskoj od početka rata u Ukrajini, ali je južnokorejski predsednik Jun Suk-jeol rekao da zakon njegove zemlje zabranjuje snabdevanje oružjem sukobljene zemlje i onemogućava slanje oružja u Ukrajini.

Severna Koreja je nazvala Stoltenbergovu posetu "uvodom u konfrontaciju i rat, jer donosi mračne oblake novog hladnog rata' u azijsko-pacifički region".

Južna Koreja je prošle godine otvorila svoju prvu diplomatsku misiju pri NATO-u, obećavajući da će produbiti saradnju u borbi protiv terorizma i ostalim oblastima bezbednosti.