Restitucija i bez zakona

Iako zakon o restituciji još nije donet, čajetinska ispostava Osnovnog suda u Užicu donela je presudu koja opštinu Čajetina obavezuje da obešteti porodicu Jevremović za 4 hektara zemljišta, od ukupno osamdeset, koliko im je 1959. godine nacionalizovano.

 U obrazloženju presude o obeštećenju, sud se poziva na odredbe Zakona o vanparničnom postupku koje se odnose na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, ne komentarišući je novinarima, jer, kažu, sudsku odluku je potvrdio Viši sud u Užicu, a predmet je sada u postupku po reviziji kao vanrednom pravnom leku o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Međutim, isplata oko 114 miliona dinara naslednicima, odnosno izvršenje presude, koju su s nevericom primili u Čajetini, ispraznila bi opštinsku kasu. "Ovom odlukom bi bio blokiran račun opštine, stale bi sve institucije i to je način za uvođenje privremenih mera u opštinu", rekao je predsednik opštine Milan Stamatović.

I mada je spor vođen više od četrdeset godina, niko od naslednika vlasnika sporne parcele, danas potpuno infrastrukturno opremljene, nije želeo da komentariše presudu.

Znaju šta, ne znaju kako

Nedoumica je, kažu u opštini, koju zakon bi trebalo da reši i to ko vraća imovinu: država ili lokalna samouprava, kao i da li je to novčana ili naturalna restitucija. Oni ne spore da je vraćanje imovine neminovnost, sa čime se slažu i građani Čajetine koji su listom za vraćanje imovine, ali nemaju odgovor na koji način to treba sprovesti.

Članovi Mreže za restituciju u Srbiji, tvrde da je moguće vraćati imovinu i bez zakona o restituciji, ali i da bi zakon trebalo što pre doneti. Milivoje Antić, koordinator Mreže, kaže i da bi budući zakon trebalo da se zasniva, pre svega, na naturalnoj restituciji, kako bi se na taj način omogućilo svima, pa i onima koji nemaju mogućnosti da priušte advokate ili, pak, nemaju uslove da pokrenu odgovarajuće postupke, da lako dođu do imovine koja im je oduzeta.

U najvećem broju slučajeva, navodi Milivoje Antić, potražioci traže imovinu relativno male površine, tako da u takvim slučajevima ne treba ni postavljati pitanje kako će lokalne samouprave vratiti imovinu vlasnicima i da li to mogu. Mnogi čelnici opština i ne skrivaju nameru da budućim investitorima poklanjaju i mnogo veće parcele od onih koje potražuju bivši vlasnici.

U svakom slučaju, odluku Vrhovnog kasacionog suda s nestrpljenjem ne iščekuju samo čajetinski opštinari, već i vlasnici još oko 200 hektara nacionalizovanog zemljišta na Zlatiboru, ali i mnogi u Srbiji koji traže presudu čajetinskog suda kao parametar u svojim postupcima za vraćanje imovine.

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 23. feb 2011, 20:42) - zakupac svoje dedovine [neregistrovani]

porez na imovinu umesto zakupnine

Za povraćaj lokala koji su oduzeli mome dedi, a koji se nalazi u prizemlju moje porodične kuće ne postoji nikakva smetnja već samo nema dobre volje od strane vlasti.
Lokal postoji u neizmenjenom obliku, u državnoj je svojini, njegovim povraćajem nebi bila učinjena nikakva nova nepravda i nebi bilo nikakvih troškova po državu i poreske obveznike.
Obzirom da ja sada plaćam zakupninu za korišćenje ovog lokala čiji sam ja naslednik jedina promena u odnosu na sadašnje stanje bila bi ta što bih ja umesto zakupnine ubuduće plaćao porez na taj lokal.

(sreda, 23. feb 2011, 20:21) - Velizar [neregistrovani]

pa naravno da je moguce

Nije bas bez zakona, ali jeste bez tog sveopsteg zakona o restituciji. Ljudi mogu bez probelma i danas, pod uslovom da su poceli postupke, da izvrske deekspropijacije, da vrate poljoprovredno zemljiste, da povrate pravo koriscenja na neizgradjenom gradjevinskom zemljistu po starom zakonu o planiranju, da pokrenu postupke da se oglasi nistavim resenje o nacionalizaciji i ima jos nekolik zakonitih nacina da se vrati imovina ali za te postupke treba dosta znanja i advokat obavezno. Zato bi bilo resenje da se nekim opstim zakonom o restituciji omoguci povracaj i ljudima koji nemaju pare za advokate ili im imovina vredi mnogo manje a takvih je najvise.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">