Psi koji kijaju i pčele koje plešu: Kako životinje glasaju

Sve životinje koje žive u grupi donose grupne odluke. Iako se ponekada ne slažu sa drugim jedinkama, životinje se međusobno podržavaju radi zaštite i pronalaženja hrane.

Zbog toga moraju da pronađu konsenzus oko stvari koje njihova grupa mora da uradi, ili gde će živeti. Različite vrste, od primata pa sve do insekata, koriste metode za pronalaženje zajedničkog jezika koji su iznenađujuće demokratski.

Merkati

Merkati dan počinju tako što izvire iz jazbina i počnu potragu za hranom. Svaki merkat pojedinačno kopa po prašini tragajući za insektima i drugom hranom i putuju u prilično opuštenim grupama odvojeni po desetak metara, kaže Marta Masner sa univerziteta u Cirihu.

Bez obzira na razmake, merkati se, u potrazi za obrokom, kreću kao jedna grupa. Merkati tokom putovanja komuniciraju. Jedan od nežnih zvukova koji proizvode zove se "poziv na pokret". Čini se da znači: "Skoro sam spreman da krenem sa ovog mesta, ko će sa mnom?"

Marta Masner i njene kolege su, u studiji objavljenoj 2010. godine, ispitivali te pozive kod desetak grupa merkata koji žive u pustinji Kalahari na jugu Afrike.

Grupe je činilo od šest do 19 jedinki. Ali su naučnici otkrili da su svega tri grupe morale da kominiciraju pre nego što su se odlučile za pokret. Grupa ne bi menjala smer, ali bi značajno ubrzala kako bi stigla do mesta na kojem su pronašli više hrane.

Naučnici pojavu, tokom koje životinje menjaju ponašanje u skladu sa stvarima koje čini kritična većina unutar grupe, nazivaju kvorumskom reakcijom. Švajcarska naučnica smatra da je kvorumska reakcija prisutna i kod ljudi.

"Ako ste deo neke grupe i neko kaže hajdemo na picu i niko ne krene - ništa se neće ni desiti. Ali ukoliko se čoveku koji želi picu pridruži još nekoliko ljudi, njihovi argumenti postaju snažniji".

Marta Menser i njeni saradnivci otkrili su i da društveni položaj merkata unutar grupe nije presudan za uspeh takvih poziva, već da ključnu ulogu igra njihova odlučnost.

Kao i kod ljudi, čak i ukoliko niste na položaju, dok god se pretvarate da znate šta radite, grupa će vas pratiti.

Pčele

U proleće, možete da vidite rojeve pčela kako vise sa grana poput kakvog opasnog grozda. Ti insekti su usred teškog odlučivanja o mestu budućeg stanovanja.

Kada se roj pčela podeli, kraljica i nekoliko hiljada jedinki zajedno odlete iz košnice. Roj pronađe mesto za odmor na kojem provedu par sati ili dana, dok nekoliko stotina izviđača traži novi dom. Kada pronađu odgovarajuće mesto, pažljivo ga pregledaju i vrate se u roj. Hodajući po površini roja, čine pokrete kojima ostale pčele obaveštavaju da su pronašlio novo stanište, kakvog je kvaliteta i koliko je udaljeno.

I ostali izviđači čine slično. Postepeno, neki od izviđača uspevaju da ubede ostale, pa se koreografija polako usklađuje. Kada se svi izviđači slože, ostatak roja odleti u novi dom.

"Čak i kada je grupa sastavljena od prijateljski nastrojenih jedinki sličnih interesa, konflikt može postati deo procesa odlučivanja", tvrdi Tomas Seli, autor knjige "Pčelinja demokratija".

Afrički divlji psi

Kao i kućni psi, afrički divlji psi deo vremena provode družeći se, ili jednostavno lenčareći. Jedinke u čoporu poskakuju i pozdarvljaju se tokom energičnih rituala, koji se nazivaju skupovi.

Posle skupa, psi zajedno kreću u lov ili se vraćaju lenčarenju. Pre tri godine, naučnici su utvrdili da se odluka o tome da li će krenuti u lov ili ne čini demokratskom. Da bi podržali kretanje u lov, psi kijaju.

Što više kijaju tokom skupa, veće su i šanse da će lov ubrzo početi. Ukoliko skup sazove dominantni mužjak, lakše će ubediti čopor da krene u lov - ponekada je dovoljno da kine tri puta. Ukoliko skup pokrene manje značajna jedinka, potrebno je da kine najmanje desetak puta da bi pokrenuo grupu.

Neki naučnici, pak, smatraju i da jedinke glasaju nekim skrivenim signalima, a da kijanje služi kako bi pročistili čulo mirisa za lov.

Babuni

Primati, naši najbliži predaci, pružili su naučnicima mnogo materijala tokom istraživanja o procesu donošenja odluka unutar grupa. Videli su kako giboni prate ženke, planinske gorile uzdišu kada su spremne za pokret i kapucinere kako proizvode čudne zvuke.

Ponekada je ceo proces suptilniji. Grupa se kreće bez jasnih signala gde žele da stignu. Kako bi shvatili kako se stvari dešavaju kod babuna, na 25 jedinki su postavili GPS tragače i pratili ih tokom dve sedmice. Proučavali su kretanje svakog babuna u brojnim situacijama, kako bi otkrili ko pokreće grupu.

Prikupljeni podaci su pokazali da se bilo koji babun može odvojiti od grupe i krenuti novim putem, bez obzira na društveni status ili pol. Kada više babuna krene u istom pravcu, velike su šanse da će ih ostatak gupe slediti. Kada postoje različita mišljenja, odnosno kada vođe grupe krenu u različitim pravcima, ostali će krenuti putem kojim krene većina.

Ukoliko su putevi lidera razdvojeni manje od 90 stepeni, ostatak grupe će jednostavno izabrati srednji put. Bez obzira šta se dogodi, grupa ostaje jedinstvena.

Nemačka naučnica Arijana Strandburg Peškin tvrdi da, suprotno ljudima, kod babuna ne postoji jedinka koja broji glasove ili saopštava rezultat. Ishod je prirodan, a tokom glasanja postoji i proces suptilnog postizanja konsenzusa.

Mravi

Kao i pčele, mravi se često suočavaju sa važnim odlukama vezanim za premeštanje kolonije. Mravi koji žive u pukotinama stena širom Evrope, koriste grupno odlučivanje kao metod izbora lokacije za novi dom.

Neki od njihovih izviđača su uvek, kako se čini, u potrazi za boljim staništem, piše Najdžel Frenks sa univerziteta u Bristolu. Oni ispituju kvalitet mogućih budućih staništa. Ukoliko se dovoljno izviđača nađe na istom mestu, dostići će dovoljan broj koji je potreban kako bi se kolonija preselila.

Takođe, pokušavaju da dođu do kvoruma tako što ubeđuju druge mrave da im se pridruže u novom staništu. Oni ih vode jednog po jednog, pri čemu sledbenik dodiruje vođu antenom, kako bi ostao na pravom putu.

Kada se kritična masa mrava skupi u novom staništu, odluka cele kolonije postaje zvanična. Mravi, ipak, nisu toliko strpljivi da sačekaju se izborni proces okonča, već dovedu ostatak kolonije u novo stanište tako što pokupe i odnesu preostale jedinke.