Читај ми!

Трезор

Поводом Међународног Дана сећања на жртве холокауста исповести преживелих заточеника из логора Маутхаузен

Међународни дан сећања на жртве Холокауста, обележава се 27. јануара. Установљен је 2005. године, а подсећа на дан када је ослобођен концентрациони логор Аушвиц где је током Другог светског рата умрло више од милион затвореника.

Три приче из Маутхаузена, Прилози за историју XX века - Концентрациони логор Маутхаузен био је место где су у оба светска рата били заточени људи из Србије. За време Првог светског рата овде се налазио аустроугарски заробљенички логор у коме је умрло више од 8000 Срба. Маутхаузен и Гузен су у Другом светском рату носили ознаку логора III разреда, што је значило да су били намењени да буду најсуровији логори за непоправљиве непријатеље Рајха. Заточеници су стрељани, убијани у гасним коморама, сатирани робовским радом у каменолому или фабрикама у тунелима за производњу наоружања. Умирали су од неухрањености и болести, а над њима су вршени и медицински експерименти. Маутхаузен је чинио систем од неколико десетина повезаних логора. Један од њих је логор Гузен, у коме је и страдало највише Срба и људи из бивше Југославије. Од заточених Срба којих је било више од шест хиљада, страдало је више од половине. Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 европских земаља умрло у Маутхаузену, али претпоставља се да је тај број вишеструко већи. Сваке године се Међународним комеморативним скупом 5. маја, обележава дан ослобођења логора. На њима су, док су могли да путују, учествовали и бивши заточеници Љубомир Зечевић, Никола Јовановић и Душан Стојиљковић, који је још увек жив. Њихова сведочанства о времену које су провели у Маутхаузену су у периоду од 2014. до 2016. године забележили Тамара Ћирић, истраживач, коауторка књиге "Концентрациони логор Маутхаузен - повратак непожељан" и редитељ Радослав Московлић. Аутори књиге "Концентрациони логор Маутхаузен - повратак непожељан" (2015) су новинар Љубомир Зечевић и педагог Тамара Ћирић, из рецемзије др Милана Кољанина: " ... С обзиром на то да је у Маутхаузену био логор за српске заточенике и да у том смислу постоји јасан континуитет између страдања Срба у оба светска рата, глава започиње страдањем Срба у логору у период 1914-1918. Посебан квалитет рада је персонализација злочина, односно представљање свих најважнијих актера немачког репресивног апарата..."

- Учесници: Љубомир Зечевић, Никола Јовановић и Душан Стојиљковић

- Уредник Бојана Андрић, истраживач Тамара Ћирић, коаутор књиге "Концентрациони логор Маутхаузен - повратак непожељан" и члан Међународног комитета Маутхаузена; сниматељ Радослав Московлић, дизајнер звука Предраг Стаматовић, графичка обрада Дарко Петровић, монтажери Тијана Тодоровић, Јована Филиповић, Будимир Хрњак, Јаков Кроња, Нада Додиг Зилџић; аутор Радослав Московлић

- Снимано од 2014. до 2016, премијерно емитовање; Редакција за историографију