Čitaj mi!

Andrić i Nobel. Pismo iz 1961.

Navršava se šezdeset godina otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Do danas, ostao je jedni naš laureat najčuvenijeg svetskog priznanja.

Tog 26. oktobra 1961. Andrić se vraćao iz svoje uobičajene šetnje, kad su ga kod kuće sačekali novinari od kojih je i saznao važnu vest. "Za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje", glasilo je obrazloženje Nobelovog komiteta. Andrić je te godine "pobedio" druge veoma ozbiljne kandidate, među kojima su bili i Džon Stajnbek, Alberto Moravija, Grejem Grin, Lorens Darel...

"Ivo Andrić je prvi naš pisac koji je probio zid gluvila koji ne postoji samo oko naše literature. On je omča oko književnosti svakog malog naroda. Andrić ju je prekinuo", zapisao je u čestitki koju je među prvima laureatu uputio Oskar Davičo, ocenivši da je Nobel za Andrića - znak da pravda ne pobeđuje samo u bioskopu.

Vest o piscu romana "Travnička hronika" i "Na Drini ćuprija" ubrzo je obišla svet, a već tokom večeri Andrićev američki izdavač poslao je telegram u kojem navodi da je ceo tiraž "Travničke hronike" rasprodat.

Čestitke su stizale sa svih meridijana. I svako ko je nešto značio u tadašnjoj državi požurio je da se javi, pisci iz svih jugoslovenskih republika, ali je bilo upadljivo ćutanje Miroslava Krleže. Zanimljivo, njega je, uz Andrića, još 1958. za Nobelovu nagradu predložio Savez književnika Jugoslavije.

Šta je Nobelova nagrada za Ivu Andrića značila za tadašnju državu i njenu kulturu, a šta za piščevu biografiju?

Kako je pamtio dan kada je u dvorcu Belvedere prisustvovao potpisivanju pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu? Zašto se 1941. vratio u Beograd, u kojem je tokom Drugog svetskog rata napisao svoje velike romane, za koje je u stvari nagrađem? Od izdavača je tada tražio da ne objavljuju njegova dela dok traje rat, govoreći da pisac ima pravo da se javno pojavi "samo u čitulji". Tri velika romana objavio je tek po okončanju rata, 1945.

Kako je, posle svih ovih godina, ostao najčitaniji naš pisac?

Zašto ga u zemlji kojoj je darovao biblioteke (novčani iznos Nobelove nagrade donirao je za bibliotečki fond BiH) ne samo nisu razumeli, nego su i pogrešno tumačili njegovu književnost? Koliko su za Andrića važne Njegoševa i narodna epska tradicija? Kako treba tumačiti njegov odnos prema jugoslovenstvu? Da li je bio antikolonijalista? Zašto je odnos prema Andriću, kako neki smatraju, "odnos prema samopoštovanju"?

Za Oko magazin govore: Maja Radonić, upravnica Zadužbine Ive Andrića, Vladimir Pištalo, pisac i upravnik Narodne biblioteke Srbije, Zoran Milutinović, profesor južnoslovenskih književnosti na Univerzitetu u Londonu, Mihael Martens, noviar i pisac Andrićeve biografije, Tihomir Stanić, dramski umetnik.

Snmci iz arhive televizije Beograd podsećaju na prve reakcije pisca na nagradu, kao i kako je izgledao Andrićev boravak u Stokholmu.

Autor emisije Dragana Ignjić

 

 

 

 

Oko Magazin Oko Magazin

Autor:
Gorislav Papić

Svakog radnog dana u 18:25 - najaktuelnije političke, spoljnopolitičke, ekonomske i društvene teme. Najzanimljivije priče o kulturi, najatraktivnije reportaže. [ detaljnije ]