sreda, 13. jun 2018, 19:15
Dunavske ture Raše Livade
Pesnik, antologičar, Zemunac, boem, mason - sve to, pa i mnogo više od toga bio je Raša Livada, koji je umro pre deset godina, na pragu svojih šezdesetih kada se od njega tek očekivalo najbolje poezije, nakon samo četiri knjige pesama, koliko je objavio za života.
Ekipa dokumentarnog programa RTS i urednik emisije Dunavske ture Raše Livade Aleksandar Gatalica krenuli su tragom sećanja na najpopularnijeg čoveka Zemuna i nakon decenije okupila pred kamerom njegove najbliže i još najodanije prijatelje Raše Livade. Pred kamerama su se pojavili fotograf Mario Bralič, pozorišni producent Milovan Zdravković i čuveni operski pevač Oliver Njego.
Neobičnost emisije je što su sva tri razgovora snimana u dunavskom čamcu, sa vode, dok je ekipa stajala u drugom čamcu. Priče o Raši Livadi prepliću se sa sećanjima na stari Zemun, na vreme tokom devedesetih godina dvadesetog veka i početka ovog stoleća, kada je u poznatoj kafani Platani, sedeo, pio, pričao, ćutao i pevao Raša Livada.
Čega su se sve setili penikovi prijatelji: Livadine neobične mudrosti, činjenice da je radije s nekim ćutao nego s njim govorio, Livadinog odnosa prema ženama, velikog broja anegdota, pa čak i jedne prema kojoj je Raša Livada otišao u Granadu u Španiji da pođe poslednjim putem Frederika Garsije Lorke, a na povratku posetio pećine u kojima su živeli Cigani i s njima proveo četiri dana i četiri noći.
Mnoge priče začinjene su čak i pevanjem Olivera Njega na samom čamcu, pevanjem Rašine omiljene pesme Moj ljiljane beli.
Urednik emisije Aleksandar Gatalica, direktor fotografije Periša Đinđić, narator glumac Nebojša Kundačina.
komentari