Dekalog, dva

Sama priča, narativno, podseća na sapunsku operu, ali razlika je u tome što na kraju nudi kompleksno i neočekivano rešenje, na indirektan način. Veliki pisac Dostojevski i čitavo njegovo grandiozno delo govore o tome da je čovek isuviše širok i da ni u čemu ne vidi konačnu, poslednju reč. On smisao ljudskog života vidi u tom otporu konačnosti.

Na RTS 2, na samom kraju ciklusa filmova poljskog režisera Kšištofa Kišlovskog emitujemo jedno od svakako njegovih najpoznatijih dela - serijal kratkih televizijskih filmova - Dekalog, koji je Kišlovski režirao po Deset božjih zapovesti.

Vremenski okvir dešavanja je Poljska osamdesetih godina, prošlog veka u toku promena političkih sistema. Kišlovski je izbegao svakodnevne aspekte života u Poljskoj toga vremena, a bavio se onim temama koje su univerzalne.

Ova kontroverzna mini-serija se sastoji od deset epizoda koje nisu striktno vezane za pojedine zapovesti. Neke obuhvataju više njih, a neke celokupan etički sistem koji treba da prikažu. Tematika ovih priča je religijska, a struktura biblijska. Kao što je rečeno, bazirana je na deset božjih zapovesti, ističući njihovu aktuelnost.

Likovi, koji su živeli život izvan organizovanih religioznih pravila, suočeni su u određenom trenutku sa etičkim i moralnim problemima koje moraju da reše. Svi su oni stanari jednog kompleksa zgrada, a pojavljuje se i jedan momak koji ništa ne govori, a koji može da predstavlja samog Hrista.

Scenario za Dekalog su zajedničkim snagama pisali Kišlovski i njegov verni saradnik i imenjak Pisevic. Prvobitna namera bila je da angažuju deset različitih reditelja kako bi realizovali projekat, ali od toga odustalo pa se režije prihvatio sam Kišlovski uz kompromis da direktor fotografije bude različit u svakoj epizodi.