Priča o ženama i umetnosti

Istoričarka umetnosti, profesor Amanda Vikeri, u ovoj trodelnoj BiBiSijevoj seriji, putovala je kontinentom i u prošlost, od renesanse do Francuske revolucije, kako bi shvatila zašto je očima javnosti dostupno tako malo umetničkih dela koje su stvorile žene.

Pred ambicioznim ženama zatvarala su se vrata i one su ostajale vezane za kuće i željne obrazovanja. Tek šačica upornih i snalažljivih žena uspela je da se probije i ostavi svoj pečat.

Sredinom 19. veka, izgledalo je da će se u Britaniji sve promeniti. Godine 1842. vlada je otvorila prvu "Žensku školu dizajna" u Kući Somerset, odmah pored muške. Žene su konačno mogle da slikaju i uče uz muškarce, svoje savremenike.

Umetnost koju su stvarale žene nije bila prestižna kao umetnost koju su stvarali muškarci. Žene su bile izdvojene - i zvanično niža klasa. Šta god da je umetnički svet verovao, društvo se brzo menjalo - žene su sve češće kucale na vrata univeriziteta, javnih ustanova i parlamenta. U moru potencijala, žene su napredovale kao avanturisti - kao fotografi, vajari i arhitekte.

U trećoj epizodi profesor Amanda Vikeri je odabrala nekoliko žena koje su na jedinstven način promenile naše viđenje sveta.

Među njima je domaćica iz ruralne Švedske koja je osvežila enterijere i donela pravu revoluciju u životni stil. Umetnica čiji je slab vid promenio način na koji posmatramo otvorene prostore. I modernista koja je pobegla u surovu pustinju Novog Meksika u potrazi za novim slikarskim jezikom i stvorila originalni umetnički pejzaž.

U periodu od sto godina, između polovine 19. i 20. veka, žene će umetnost odvesti u sasvim novom pravcu. Nije bilo dovoljno samo prikazati svet. Umetnice su želele da ga promene.