Tunis, 3. deo

Legenda kaže da ako prošetate kamenim uličicama plavo-belog grada Sidi Bu Saida u Tunisu, i zakucate teškim alkama od kovanog gvožđa na najveća plava vrata – sreća će vas pratiti. Tako je i bilo.

Imali smo sreće da posetimo mnoga mesta u Tunisu, koji najčešće opisuju kao mediteransku i afričku zemlju sa azurno-plavim morem, kristalnim nebom, obalama sa belim peskom, i neobičnim narodom – Tuarezima.

To nomadsko pleme živi na jugu zemlje. (Zbog izdržljivosti – jedan model automobila nosi to ime.) Među svetskim unikatima je naseobina prvih stanovnika Severne Afrike – Berbera. U oblasti Matmate, gde se temperature penju i do 50 stepeni Celzijusa nalaze se pećinski domovi u peskovitoj zemlji i krečnjačkim stenama.

Tu su snimani mnogi filmovi: "Ratovi zvezda", "Engleski pacijent", "Čaj u Sahari", "Potraga za izgubljenim kovčegom", i Stingov spot "Pustinjska ruža". Ovo mesto ima svoju istoriju.

Tunis je zemlja arapskih začina, mavarskih prozora i drvenih rezbarenih vrata, berberskih boja, saharske tetovaže, turskog peciva i francuske železnice. Ova zemlja ima izuzetno važan geografski i strateški položaj, jer se nalazi u središtu mediteranskog bazena, koji je u prohujala vremena navukao Tunisu na vrat mnoge osvajače.

I još nešto manje poznato. Tunis ima oko tri miliona stabala palmi, i to je njihovo nacionalno blago. Njihovo poreklo, nije mediteransko. Njih su doneli iz Saudijske Arabije, Jemena, Libana. Najbolje uspevaju u oazama. Otuda i pravilo. Gde ima palmi, ima i vode. Palme žive od 30 do 300 godina, a ponekad i hiljadu godina. Njihov plod, urme, beduini rado doručkuju sa mlekom, kozjim ili od kamile.

I ove srede u Tunis vas vode snimatelj Milan Nešić i reporter Nebojša Kotlajić.