Brodimo Dunavom

Već više od 30 godina, srpski turistički brodovi ne plove Dunavom kroz Srbiju. Odnedavno,sa savskog pristaništa kreće brod Akvastar Maksim, ka Tekiji. Plovi se oko devet sati, pređe oko 210 kilometara i uživa u lepotama Srbije, ali sa vode.

Zabeležili smo mnoštvo slika sa moćne reke Dunav.
Podsećamo vas na Lepenski Vir, kolevku evropske civilizacije. Vodimo vas do Trajanove table i jedinog stuba koji je preostao od Trajanovog, nekada moćnog mosta, do muzeja "Đerdap" u Kladovu, gde su eksponati neprocenjive vrednosti, a nad kojima sa dirljivom ljubavlju "bdi" direktorka Jelena Kondić.

Pokazaćemo i mesta gde je Dunav najuži, svega 140, i gde je najdublji, preko 90 metara. Čućete i priču o bregu, koji je dobio ime po čuvenom srpskom dobrotvoru, dunavskom kapetanu Miši Anastasijeviću.

Nezaobilazna je svakako i Smederevska tvrđava, gde je stolovao Đurađ Branković, sin Mare i Vuka Brankovića, kada je presto preuzeo od ujaka Stefana Lazarevića.

Turisti su bili iz Sombora, Novog Sada, Čačka, Beograda. Bilo je i naših iz dijaspore, ali i Rusa i Finaca. A svima na brodu je bila čast i svi su se nekako osetili važni, kada su saznali da je sa nama na Dunavu jedan nobelovac. Ser Ričard Timoti Hant, britanski naučnik, Nobelovu nagradu dobio je 2001. iz medicine, za otkrića ključnih regulatora u okviru ćelijskog ciklusa, koji su veoma važni za pronalaženje leka protiv raka.

Želimo da kažemo i to da vi o pričama koje nudimo već dosta znate. Ovog puta skrećemo vašu pažnju na to, da je posebnost baš u tome što kamera beleži slike sa vode.

Autor i urednik emisije Vera Katanić

Snimatelj Željko Malić

Montažeri: Svetlana Crnjanski i Zoran Popović

Obrada zvuka Srđan Filipović

Realizator Maja Mandić