Velikani-Gavrilo Princip

Gavrilo Princip i njegovi mlađani drugovi bili su stroge askete. Smatrali su fizičku ljubav uvredom za žene. Uzdržavali su se i od alkohola.

Maštali su o oslobađanju Južnih Slovena od Austro-Ugarske i o njihovom ujedinjavanju. Iako u istoriografiji postoje izvesne indicije da je ideja o atentatu u Sarajevu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda potekla iz Bečkog dvora, do danas je ostala tajna ko je njegov pravi organizator. Atentat se možda nikad ne bi ni dogodio da feldmaršal Poćorek nije izdao pogrešnu komandu vozaču, koji je okrenuo vozilo tako da se ono našlo nadomak Gavrila Principa. "Nije mi žao, izjavio je na suđenju, zato što sam uvjeren da sam uklonio zlo, a mislio sam dobro. Ja sam nacionalista Jugoslaven i težim za ujedinjavanjem Jugoslavena u bilo koju državnu formu". Atentatori Veljko Čubrinović, Miško Jovanović i Danilo Ilić obešeni su. Maloletnom Principu pošteđen je život iako je tužilac zahtevao smrtnu kaznu. Osuđen je na 20 godina robije. U češkom zatvoru-tvrđavi Terezin bio je smešten u samicu "veličine groba", hranjen hlebom i vodom. Amputirali su mu ruku. Imao je oko 40 kilograma kada je umro u proleće 1918, nekoliko meseci pre raspada Austro-Ugarske, ne dočekavši njen nestanak...

Urednik i scenarista Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.